Pred početkom smo nove školske godine, nova školska godina, ali stari problemi!
Za vreme letnjih raspusta kada je najpogodnije vreme za obavljanje investicionih radova u većini škola nije urađeno ništa. Neke čak nisu ni zakrečene, kako bi se žargonski reklo, a ne okrečene, ofarbane, a da ne pričamo o zameni dotrajale stolarije ili o izgradnji nekog savremenog kabineta. Veliki broj škola izgleda lošije sada nego u vreme kada su roditelji sadašnjih učenika pohađali te iste škole.
U eri informacionih tehnologija osnovna i neretko jedina sredstva za rad su kreda i tabla. Tek po koja škola poseduje pametnu tablu koje su u razvijenim zemljama neizostavne u svakoj učionici. Učila su stara i više ne funkcionalna, a od profesora i dece se zahteva da svojim dostignućima prate aktuelene trendove. Neretko se dešava da razne komisije i inspekcije u svojim izveštajima loše procenjuju rad profesora i škola i da u svojim izveštajima navode kako nastava je nastava frontalna, kako je neophodno da bude savremenija i pralagođenija vremenu u kojem živimo. Ne može se više uz pomoć štapa i kanapa!
Imenovanje novog ministra prosvete uliva nadu da će ključni problemi u obrazovanju koji već godinama trpe samo kozmetičke promene konačno biti rešeni. Veoma je važno što je novoimenovani ministar čovek iz struke, praktičar, neko ko se sučeljavao sa svakodnevnim problemima koje muče većinu škola, pa iskreno verujemo da će obrazovanje u Srbiji konačno biti postavljeno na zdrave temelje i da će jednom za svagda biti jasno da ulaganje u obrazovanje nije trošak , nego investicija!