Politika- Lepo je, a ponekad i lako političare kritikovati. Dovoljno je samo da otvore usta kako bi nešto prozborili i eto vam prilike. U drugom slučaju kad im baš stanete na žulj, ili možda bolje na rep, jer za to se najteže hvataju, onda stvari postaju ozbiljne.

Stoga, zaista ne bih kritikovao političare, jer drugi ljudi u gradu i Srbiji to rade mnogo bolje od mene. Ja ću kritikovati nas.

Da, vas koji čitate ove redove, one koji ih ne čitaju i povrh svega samog sebe. Nas sve zajedno, sitnu raju u ovoj zemlji, nas treba kritikovati. Reći ću vam i zašto ;
Ko je osim nas postavio sve te ljude u kožne ministarske fotelje, blindirane automobile sa pratnjom, skupštinske klupe, gradske i opštinske kancelarije? Mi, naravno. Kako to da su ti isti ljudi koji su devedesetih demonstrirali u pocepanim farmerkama jedući pasulj iz zajedničkih bakrača na Terazijama postali najviša društveno-politička elita zajedno sa onima protiv kojih su demonstrirali?

Ko im je to dozvolio?

Pa mi! Mi i niko drugi!

Bez obzira kako ste glasali i na kojim god izborima, za ovog ili onog, za ovog što lepo priča ili onog što lepše laže, pa čak i ako ste poslali beli listić u onu varljivu kutiju, nište nam nije pomoglo. Lepo je to rekao Branislav Nušić – „Vama gospodo, koji mislite da u demokratiji leži moralna snaga jednog društva, raphanus sativus“*!

Zaključio sam, nažalost sa zakašnjenjem, da mi ne volimo dovoljno svoju zemlju. Zemlju, ne državu! Oni koji vole svoju zemlju, a državu u ovakvom stanju preziru neizrečivo su u pravu. Za šta ćemo se boriti sutra? Za svoju zemlju, državu ili kao do sad za ono mesto gde se leđa prestaju čestito zvati?

Kakvu čemu državu ostaviti našoj deci ?

Kod nas još uvek vlada opšta nezainteresovanost po pitanju ličnog uticaja na društvene prilike jer uvek mislimo da ima nekoga već ko će to da uradi i pokrene. Dokle god preovladava misao „daleko je Levač od Kosova “ nećemo daleko stići.

Pa dragi moji zemljaci, sugrađani i čitaoci – došlo nam je povećanje PDV-a, poskupljenje nafte, struje, gasa, hleba, mleka, ulja, dolazi nam novi ugovor o radu, otpuštanja, otpuštanja trudnica, pa onda još malo otpuštanja sa raznih poslova, pa i zabrana zapošljavanja u javnim preduzećima koja će od nepotizma prerasti, ne samo u stranačku, već i u familijarnu privilegiju. Mada vajna ministarka Brnabić veli da nema viška zaposlenih , penzionisaće višak, gle čuda. Onda ćemo da opet slušamo strane ambasadore kako nam iskrenije govore od naših političara da je sve to za naše dobro,

I šta ćemo mi da uradimo po tom pitanju?

Ništa!

Pa tek bez njih mi ne znamo da li smo nečiji emirat, protektorat ili gubernija. Samo nam je najteže da budemo svoji, jer tek onda ne znamo šta hoćemo. Zato nećemo uraditi ništa. A trebalo bi, i to što pre.

I dok se drugi prema našoj zemlji ponašaju kao prema okupiranoj teritoriji, naša država se ponaša kao pravi kolaboracionista. Dokle god budemo bez glasa protivljenja dozvoljavali našim dragim političarima da rade to što rade, biće nam tako kako jeste. Kad smo već izdržali da devedesetih budemo na platnom spisku jednog bivšeg bankara, kad su nam nelegalno privatizovali firme dok nam je bio onaj legalista, dok smo ludeli sa onim psihologom, dođosmo na kraju i do ovog što je po zanimanju bio grobar. Šta je sad – niko ne zna. Znamo samo da je master. Da li se nešto zaista promenilo? Da li smo stavili prst na čelo i razmislili? Sad smo bar u demokratiji i kad već ne možete i ne smete da govorite, a vi se makar zamislite.Možda se kandiduje , možda ne ?

I nemojte ovo shvatiti kao poziv na bunt, već kao poziv na razmišljanje. Duboko razmišljanje. Hoćemo li i dalje da dajemo poverenje ljudima kojima je bitnije mišljenje Brisela, Vašingtona i Moskve nego sopstvenog naroda? Hoćemo li mi makar učiniti nešto za ovu zemlju jer to političari neće uraditi? Oni će spašavati državu, jer država za njih znači fotelje, a zemlja znači ljude. Ipak je za njih to previše gladnih usta. Hoćemo li uraditi nešto? Verovatno nećemo uraditi ništa.
Izbori su ponovo pred nama , izvoli narode u cirkus , glasaj , za jedne te iste decenijama, iste koji su menjali ideologije i stranačke dresove , isti koji su kraduckali nisu krali , isti oni koji su od čeetničkih vojvoda stigli do eurofanatika…Ili je možda vreme za nove ljude- poručio je Darko Vujčin, predsednik srednjebanatskog-okružnog odbora Srpske demokratske stranke.