Zrenjanin -Sekcija žena SSSS za grad Zrenjanin, na čelu sa predsednicom Jadrankom Svirčev , sredinom novembra meseca prošle godine započela je akciju postavljanja anketnih kutija u nekoliko institucija Grada Zrenjanina, kao i u opštinama Sečanj i Žitište. Akcija je imala za cilj prikupljanje listića na kojima bi žene iznele svoje probleme sa kojima se suočavaju. Cilj je bio da se dopre do što šire grupe žena, mladih, starijih, zaposlenih ili ne, iz sela ili grada. Nakon četrdesetak dana listići iz kutija sabrani su u prostorijama Sindikata kako bi se čuli glasovi našin sugrađanki.
Svesni kakav je položaj žena u patrijarhalnom društvu, društvu tranzicije i velikih socijalnih, ekonomskih kao i vrednosnih promena, želeli smo da osluškujući glasove naših sugrađanki uobličimo dalje delovanje Sekcije žena, čiji je prvenstveni cilj rad na poboljšanju opšteg položaja žena, istakla je Jadranka Svirčev predsednica sekcije.
Glavni problem na koji su se žene usredsredile jeste nedostatak novca i siromaštvo. Sa tim u direktnoj vezi stoji nedostatak radnih mesta i niske plate. Jedna od našin sugrađanki napisala je sledeće: „ Ostati bez posla posle 20 godina radnog staža, šta sada raditi? Ko će mene sa 50 godina, kada mladi sa 30 ne mogu naći posao?“ .Druga žena ostavila je na papiru sledeću poruku: „ Pomoć ženama koje su domaćice da se povežu i uključe u društveni život.“ Bez obzira da li je reč o seoskim ili gradskim sredinama, žene koje su bez posla ili žene koje su domaćice izolovane su od društvenog života a time i od onoga što im omogućava kvalitetniju i ispunjeniju svakodnevnicu. Drugi i najprisutniji problem koje su žene imenovale jeste pomeranje granice za odlazak u penziju. Svi znamo da se radni dan majki i supruga ne završava sa osmočasovnim radnim vremenom, već najveći broj žena i majki nastavlja svoj neplaćeni rad u svojim domovima, najčešće samostalno bez pomoći svojih supružnika. „Radni vek za žene ne bi trebao da bude duži od 35 godina“ napisala je jedna od žena, dok je jedna od naših sugrađanki iz opštine Sečanj napisala : „Da nam se ublaži zakon o PIO da mi žene možemo ranije u penziju, da se na naša mesta zaposle mladi kadrovi, koji ovu tehnologiju mogu da isprate. Tako ćemo našu decu zadržati u našoj zemlji, a ne da rade u tuđoj, a mi ih školovali.“
„Sve me muči. Žene su uvek izložene stresu na poslu, kod kuće, glava puna brige i problema. Sve to utiče i na naše zdravlje, sve mlađe umiremo, nemamo gde ni da se lečimo, osim kod privatnika, a za to nemamo novca.“ Reči jedne od žena koje su imale volje i hrabrosti da zapišu svoje mišljenje, sabrao je mnoštvo problema u nekoliko rečenica. Socijalna i zdravstvena zaštita deluju kao privilegija, koja zapravo ne može ispuniti egzistencijalne minimume. Jedna sugrađanka je napisala: “Da se zakonom zaštite osobe preko 50 godina starosti (jer takve izrađene i obolele nikome ne trebaju).“ S obzirom da je veliki broj žena bez posla, da je siromaštvo veliko, da veliki broj žena nema zdravstveno osiguranje te da ni ne mogu ostvariti isto, kao i da stres utiče na njihovo zdravlje i smanjenu brigu o sebi, navelo je jednu od žena da napiše i sledeće: „Zakonski regulisati obavezne preventivne onkološke preglede žena kao i ginekološke preglede jednom godišnje.“
Jedna od naših sugrađanki napisala je: „Zašto su žene ponižene u Srbiji? Zašto smo slabije plaćene?“ Ukoliko su u radnom odnosu, žene primaju manju novčanu nadoknadu od svojih muških kolega, teže napreduju ali im se i ne plaća domaćinski rad, niti im se, ukoliko su samohrane majke olakšava na bilo koji način. Jedna od anketiranih žena napisla je: „Da se uvede treća smena u vrtićima za majke koje rade noćnu smenu“. Jedna samohrana majka napisla je: „Radim kao prosvetni radnik, plata je mala ali redovna, samohrana sam majka, evo dovela sam dete kod lekara. Šta jedna sama žena može?“
Problemi na koje su žene ukazivale odnosili su se i na porodično nasilje ali i mobing na radnom mestu. „Zahvalna sam što mislite na nas. Radim kod privatnika, nisam osigurana, a usput trpim i mobing. Kako se može dokazati mobing?“ . Druga sugrađanka napisla je sledeće: „Moj predlog je da se u škole uvede neki predmet/tema o nasilju nad ženama i diskriminaciji koju trpimo. Sve pohvale za ovu anketu koja i na nas misli. Iskreno da je nisu pokrenule žene i ne bi se mislilo na nas!“
Sekcija žena nastaviće i dalje intezivno da radi na poboljšanju uslova za bolji položaj žena u društvu i uopšte, rekla je na kraju razgovora Jadranka Svirčev.