Zrenjanin- Apoteka Zrenjanin sa svojim partnerima Društvom za borbu protiv dijabetesa grada Zrenjanina i Crvenim krstom danas obeležava  Svetski dan zdravlja i April mesec borbe protiv dijabetesa. Tim povodom  u apoteci Centar i Galenus na Bagljašu, sugrađani su mogli besplatno izmeriti šećer u krvi i krvni pritisak uz savet o pravilnoj ishrani, terapiji i pravilnom samomerenju šećera u krvi. Akcija će se nastaviti 14. 22. i 28. aprila na više lokacija ispred ili u apotekama Zrenjanin.

 

 

 

-Cilj nam je da našim sugrađanima omogućimo lako, pristupačno, jednostavno i brzo određivanje šećera u krvi i tako da mogu da provere da li je on povišen ili ne, a da već obolelima pomognemo da nivo šećera drže u normali i na taj način izbegnu najteže komplikacije koje su veoma teške, kao što su slepilo, amputacija noge, dijaliza, infarkt- istakla je Dipl. farmaceut Ljubica Radoš spec Apoteka Zrenjanin.

Ujedno koristim ovu priliku, da Vas obavestim da Apoteka Zrenjanin od ponedeljka  pokreće novu akciju za svoje korisnike. Pored već postojećih dana penzionera uvode se i svakodnevne pogodnosti za korisnike kartica od poverenja- dodala je Ljubica Radoš.

 

Dijabetes se danas ubraja među najčešća hronična oboljenja, koje je u stalnom porastu posebno u razvijenim zemljama. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije trenutno 6,4% svetske populacije (285 miliоna) boluje od dijabetesa. Prema istraživačkoj projekciji u narednih 25 godina broj obolelih će se udvostručiti.

U Vojvodini je zabeležen porast broja dece obolele od dijabetesa, a razlog je loša ishrana i povećan unos svinjskog mesa, a manjak fizičke aktivnosti- istakla je Dr. spec. Suzana Pećanac.

Razvoj kliničke slike ove bolesti ima tri osnovne faze: predijabetes, latentni dijabetes i klinički dijabetes, a najčešće se otkrije kad je već u kliničkom stadijumu, jer je ovo oboljenje podmuklo, nastaje u početku vrlo sporo, neprimetno. Smatra se da na osobu koja zna da ima dijabetes dolazi jedna koja to ne zna.

Uzroci dijabetesa uglavnom su: gojaznost, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, nasledni faktori i starosna dob, preko 45 godina. Nelečena ova bolest dovodi do mnogih teških komplikacija, te je ona kod odraslih glavni uzrok slepila, uzrok polovine amputacija nogu i od svih osoba na dijalizi četvrtina boluje od šećerne bolesti.

Neposredni uzrok smrti obolelih od šećerne bolesti je u više od polovine slučajeva srčani ili moždani udar. Šećerna bolest, kao uostalom i mnoge druge bolesti, traži blisku saradnju zdravstvenog radnika i bolesnika, a lečenje ove bolesti počinje promenama u tanjiru, jer uspešne i trajne regulacije ove bolesti nema bez odgovarajuće ishrane, fizičke aktivnosti, odmora i terapije.

Samokontrola, redovno merenje i praćenje šećera u krvi, bi oboleli od ove bolesti trebalo da znaju i primenjuju. Praćenje glikemije pomaže da osoba bolje upozna svoju bolest i uoči koja hrana, terapija, fizička aktivnost i životne prilike utiču na pad ili skok nivoa šećera u krvi, a pored toga pomaže i lekaru da bolje odredi terapiju.

Dovoljno je malo volje, vremena i jedna kap krvi da se odrede vrednosti šećera u krvi i da proverite da li je ona u normali ili ne, a to je samo prvi korak ka očuvanju zdravlja. Zato se priključite akciji koju organizuje Apoteka Zrenjanin sa svojim dugogodišnjim partnerima Abbot-om i ADOC-om, Društvom za borbu protiv dijabeta i Crvenim krstom grada Zrenjanin.

„Depresija – hajde da razgovaramo”

Svetski dan zdravlja , 7. april ove godine je posvećen depresiji i obeležava se pod sloganom „Depresija – hajde da razgovaramo”. Prema podacima SZO,  4,4% svetske populacije pati od depresije. Na žalost ova bolest je  glavni uzrok  samoubistava (800 000 godišnje na svetskom nivou)  i predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom uzrasta od 15 do 25 godina života . Prema objavljenim podacima Batuta,  od depresije u Srbiji pati 419.300 osoba (5% populacije).

Svetska zdravstvena organizacija u ovogodišnoj kampanji posebnu pažnju posvećuje onim grupama koje depresija  najčešće pogađa a to su: adolescenti  i mladi,  ženama u reproduktivnom dobu (naročito posle porođaja) i starijim osobama preko 60 godina.

Depresija je bolest koju karakteriše tuga, gubitak interesovanja za okolinu, uz nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti u trajanju od najmanje dve nedelje.

Ljudi koji pate od depresije imaju nekoliko karakterističnih simptoma: gubitak energije, promenu apetita, poremećaj sna, anksioznost, smanjenu koncentraciju, osećanje bezvrednosti, krivice i beznađa i misli o samopovređivanju ili o samoubistvu.

Razgovor sa osobama od poverenja može biti prvi korak ka oporavku od depresije.

Ciljevi ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja je da se javnost bolje informiše o uzrocima i posledicama  ove bolesti.