Politika- Izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode jedna je od centralnih tema kojom se vlast predvođena Srpskom naprednom strankom bavila. Raskinuli su postojeći ugovor, kroz medije su se provlačile potencijalne posledice tog postupka, ali se istina nije saznala, sklopili su novi ugovor, predstavili su nam Grupu Zilio, kasnili su, odlagali su, delovi su stigli, odlagali su, počeli su, omogućili su nam prenos uživo preko sajta grada Zrenjanina, odlagali su još malo, sklopili su delove, odlagali su, pustili su postrojenje u probni rad i skoro svi su bili na toj svečanosti i onda… Zaćutali su.
„Više nema prenosa uživo. Kada postavljate pitanja, odjednom niko nije nadležan, a ako nije nadležan, onda i ne mora da zna. Oni drugi koji bi trebalo da znaju i čija se direktna nadležnost ne može dovesti u pitanje, brane se ćutanjem. Čija je onda ta fabrika vode? Kako je moguće da u isto vreme nije ničija, a da se svi njome hvale i slikaju u svakoj mogućoj prilici? Da li je normalno da odbornici nemaju baš nikakve informacije o ovom postrojenju i da se informišu isključivo kroz medije? Ili, ono što je najvažnije, da li je normalno da neko misli da je to u redu i da tako može i treba?“ upitala je odbornica Alisa Kockar.
Ako niko ništa ne krije i ako je sve urađeno po zakonu i u interesu građana, zašto onda svi ćute? Demokratska stranka želi da Zrenjanin dobije pijaću vodu i ništa ne bismo voleli više nego da nas neko već danas uveri da je sve urađeno kako treba, ali… Bojimo se i da pomislimo šta se krije iza tišine.
