Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Krstovdan. Ovaj praznik prethodi velikom prazniku Bogojavljenju i Svetom Jovanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.
Zimski Krstovdan slavi se 18. januara kao uspomena na prve hrišćane koji su primili veru. Običaji nalažu da se ovaj dan strogo posti na vodi kako bismo se pripremili za ispijanje bogojavljenske vodice. Praznik se vezuje za slavu krštenja Isusa Hrista, kao i za dan posvećen svetom Jovanu Krstitelju, koji ga je krstio u reci Jordanu.
Krstovdan je dan kada se ceo svet moli i poziva na pokajanje, kako bi se očistili od grehova i bili dostojni Isusa Hrista.
VEROVANJA I OBIČAJI NA KRSTOVDAN
- U crkvi se na Krstovdan, krst stavlja u vodu, i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će godina biti oskudna i bolešljiva.
- Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
- Prema predanju, u bogojavljenskoj noći se otvara nebo, a onome ko to opazi Bog će ispuniti svaku želju. Veruje se da se u gluvo doba uoči Bogojavljenja na tren otvara nebo, da se ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. U ovoj noći otvara se nebo i veruje se da se svaka želja može ispuniti ukoliko tačno u ponoć pogledate u nebo i zamislite želju.
