Mi smo se okupili i sada nas zanima, da li je to postrojenje gotovo, da li uspešno prečišćava vodu, da li su unutra stavljeni svi novi delovi, da li postoje garancije, šta se dešava sa otpadnom vodom – postoji sijaset pitanja koja smo mi poslali nadležnim u Skupštini grada – nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje. Šta to grad pokušava da sakrije?

 

Građanska inicijativa „Zajedno za vodu“ je 23. aprila održala tribinu u Velikoj sali MZ „Bagljaš“ na kojoj je predstavljena aktuelna situacija u pogledu rešavanja problema pijaće vode u Zrenjaninu.

Ova tribina izazvala je veliko interesovanje građana Bagljaša i svih ostalih delova grada i organizacije ovakvih tribina biće nastavljene i u drugim mesnim zajednicama kako bi se građani detaljno upoznali o ovom problemu.

– Februara 2015. godine grad Zrenjanin je potpisao ugovor sa italijanskom kompanijom Zillio. Po tom ugovoru, kako smo tada obavešteni, taj posao je trebalo da bude završen negde do oktobra 2015. godine, u roku od 8 meseci i građani su trebali da imaju ispravnu pijaću vodu u svojim slavinama. Od tada do danas je prošlo gotovo tri godine. Vode nema, nema je ni u tragovima. Celokupan posao je traljavo krenuo, kasnilo se sa početkom radova, kasnilo se sa izgradnjom postrojenja i na kraju kada je postrojenje konačno završeno, posle nekoliko probnih puštanja u rad i nekoliko obećanja koja smo dobijali iz grada i od gospodina Devića, ispalo je da postoje neki problemi. Nažalost, rešavanje tih problema bi značilo nezakonit rad. Najvažnije pitanje je ko ima pravo da prerađuje i prodaje prečišćenu vodu?! Zakon o komunalnoj delatnosti jasno kaže da to može da radi isključivo javno preduzeće – zato što je pitanje vode elementarno pitanje svakog građanina i na takvom jednom poslu ne može da se zarađuje novac. Zato je to javno preduzeće jedino koje može tim poslom da se bavi. Ugovorom je to bilo definisano da to radi privatna kompanija (???). Zbog toga, taj Ugovor ne može da bude realizovan. Posle toga, kada je bila predsednica vlade u februaru u Zrenjaninu, rečeno je da će grad Zrenjanin sada da otkupi to postrojenje – bez tendera, bez javne nabavke, direktnom pogodbom. Danas nam se sugeriše da mi možemo da koristimo tu vodu samo ako kupimo celo postrojenje. Mi smo se tada okupili i sada nas zanima, da li je to postrojenje gotovo, da li uspešno prečišćava vodu, da li su unutra stavljeni svi novi delovi, da li postoje garancije, šta se dešava sa otpadnom vodom – postoji sijaset pitanja koja smo mi poslali nadležnim u Skupštini grada – nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje. Šta to grad pokušava da sakrije? Postoje dve opcije: ili su toliko nesposobni, pa nisu znali da pročitaju Zakon ili su to uradili sa namerom da nas dovedu u ovu situaciju danas, da to dizanjem ruku kupimo. „Kolač“ je tamo ozbiljan i on će da završi u privatnim džepovima – izjavio je Dušan Kokot, iz Centra za zaštitu potrošača Begej.

– Zašto mi mislimo da je baš sada važno okupiti se oko ovog problema? Sada imamo jednu konkretnu stvar – imamo izgrađeno postrojenje koje, po Zakonu o komunalnim delatnostima, ne može da radi. Po tom Zakonu, postrojenje mora da bude u vlasništvu lokalne samouprave i ne može privatna firma njime da upravlja. Logično je da se postavi pitanje kako niko u procesu pisanja tendera i procesu izgradnje postrojenja nije vodio računa? Slučajno ili namerno, ono sada nije po Zakonu. Nameće nam se jedno rešenje, a to je da će ono da proradi samo ako ga grad otkupi. Sada nastaju dva velika problema: prvi, da nisu planirani novci da se to otkupi – praktično znači da bi mi plaćali našim novcem nečije greške i druga stvar, da o tom postrojenju niko nikada ništa zvanično nije čuo. Mi nismo protiv toga da grad otkupi ovo postrojenje, to je sada nametnuto rešenje, ali smo veoma protiv toga da ga otkupimo ne znajući o tom postrojenju ništa. Ove godine 8. marta poslali smo gradonačelniku i Gradskom veću zahtev da nam odgovore na neka pitanja: prvo želimo da se javno objavi da li je to postrojenje izgrađeno do kraja, zatim smo uputili zahtev da nam se kaže da li je ta ugrađena oprema nova, najvažnije, tražili smo da se javno objavi rezultat ispitivanja prečišćene vode, tražili smo i koliki je kapacitet postrojenja i da li postoji ugovor sa nekom registrovanom deponijom za odlaganje mulja. Nismo dobili odgovore. Takođe, od javnog preduzeća Vodovod i kanalizacija tražili smo izveštaje o probnom puštanju u rad, ali sumnjam da ćemo i te izveštaje dobiti. Zašto mi ne dobijamo odgovore – moje mišljenje je, da postoje dva razloga: prvo je, da ovo postrojenje uopšte nije dovedeno do kraja i da ova merenja nisu vršena i drugi, gori, da je sve to urađeno, ali su rezultati takvi da oni hoće da ih sakriju. Iako je sve ovo bahato i nedomaćinski, oni to postrojenje žele da kupe. Spominje se cifra od 2 do 8 miliona evra, neko je izračunao da bi to bilo 100-400 evra po svakoj porodici u Zrenjaninu, izjavio je predsednik Gradskog odbora Dosta je bilo, Aleksandar Korovljev.

– Jedna od najvažnijih informacija je Zapisnik o primopredaji postrojenja i mi smo tu informaciju tražili po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja. Još 2014. godine nezakonito je sve pokrenuto, jer po Zakonu o komunalnim delatnostima, kasnije definisano 2016. godine, delatnošću prečišćavanja vode može da se bavi samo javno preduzeće koje je 100% u vlasništvu lokalne samouprave. Da li su oni uopšte čitali ovaj Zakon – celokupna ova stvar sigurno će se uskoro naći na sudu – izjavio je Milenko Dulović, dipl. pravnik, predstavnik Dveri.