Zrenjanin- Na tribini održanoj u Gradskoj kući 18.04.2018. godine predstavljene su usluge, dosadašnji rad i napredak Centra za žrtve seksualnog nasilja, sa ciljem da se ova tematika približi profesionalcima iz lokalnih institucija i široj javnosti.
Na tribini su govorili: dr Ivana Tešić- direktorka Opšte bolnice „Đorđe Joanović” Zrenjanin, dr Milica Poučki – rukovodilac Radne grupe za implementaciju modela Centra za žrtve sekualnog nasilja u Opštoj bolnici Zrenjanin, Radoslava Aralica – lokalna koordinatorka u Zrenjaninu, ispred zrenjaninskog edukativnog centra (NVO) i Jovana Popovac -savetnica u Centru za žene žrtve seksualnog nasilja, zadužena za pružanje psiho-socijalne podrške.
U septembru 2016. godine u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović” u Zrenjaninu i na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu, osnovani su pilot Centri za žrtve seksualnog nasilja, jedini takvog tipa u čitavom regionu. Godinu dana kasnije po modelu ova dva uspostavljena centra, osnovano je još pet centara za žrtve seksualnog nasilja u Vojvodini, u Subotici, Somboru, Kikindi, Vršcu i Sremskoj Mitrovici.
Centri za žrtve seksualnog nasilja na jednom mestu, besplatno, ženama sa iskustvom seksualnog nasilja, pružaju zdravstvenu, pravnu i psihosocijalnu pomoć i podršku.
U našoj bolnici oformljena je radna grupa koja je zadužena za praćenje i unapređenje rada Centra za žrtve seksualnog nasilja. Rukovoditeljka grupe je dr Milica Poučki, specijalista ginekologije i akušerstva. Psihosocijalnu podršku pružaju obučene savetnice iz ženeske NVO Zrenjaninski edukativni centar.
Prostorije centra za žene žrtve seksualnog nasilja nalaze se u zgradi Bolnice i u potpunosti su opremljene iz sredstava Projekta. Ova usluga je okrenuta prema ženi i čitava procedura sprovodi se tako da bi se izbegla dodatna traumatizacija žrtve. Onog trenutka kada se pojavi žena koja je preživela seksualno nasilje sprovodi se u prostorije centra i tu se obavljaju svi pregledi, a uz nju je stalno savetnica.
U 2016. godini je prijavljeno 10 slučajeva saksualnog nasilja, , u 2017. godini 16 slučaja, od toga su dve maloletnice mlađe od 15 godina, a od početka ove godine su prijavljena dva slučaja.
Seksualno nasilje podrazumeva svaku povredu polne slobode i polnog morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi. Ovaj oblik zlostavljanja u bračnim i vanbračnim zajednicama jedan je od najtežih i psihički najbolnijih oblika kojem je žena izložena, stoga ga je najteže dokazati i sankcionisati. U 85% slučajeva seksualnog nasilja žene su poznavale učinioca pre nego što se nasilje dogodilo. 10 do 14% žena je bilo silovano od strane partnera nakon prekida braka/veze najmanje jednom. Procena ženskih NVO je da samo jedna od 20 silovanih žena prijavljuje zločin.
Osnivanje pilot cenatara u sedam većih gradova u Vojvodini aktivnost je projekta “Zaustavi – Zaštiti – Pomozi – Snažniji institucionalni odgovor na rodno zasnovano nasilje u Autonomnoj pokrajini Vojvodini“. Ovaj projekat realizuje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u saradnji sa Centrom za podršku ženama iz Kikinde. Projekat finansira Poverenički fond Ujedinjenih nacija za podršku akcijama eliminisanja nasilja nad ženama i donosi veoma važne novine u prepoznavanju, zaustavljanju, zaštiti i pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja od strane celokupnog društva na teritoriji Vojvodine.
Osim osnivanja centara za žene žrtve seksualnog nasilja jedna od važnih aktivnosti je i obuka profesionalaca iz oblasti zdravstva, socijalne zaštite, policije i pravosuđa o rodno zasnovanom nasilju i mehanizmima pružanja zaštite i pomoći žrtvama. Do sada je preko 1500 njih prošlo kroz obuke usmerene na povećanje senzibilisanosti stručnjaka za prepoznavanje žena sa iskustvom nasilja i unapređenje institucionalnog postupanja prema žrtvama nasilja.
Nasilje prema ženama u Srbiji je ozbiljan društveni problem i važno je obezbediti adekvatno reagovanje, efikasnu saradnju i koordinaciju između različitih institucija, zbrinjavanje i zaštita žrtava, prijavljivanje i procesuiranje počinilaca, kako bi se smanjio broj žrtava nasilja, naročito onih sa tragičnim ishodom. U Srbiji je u 2017. najmanje 26 žena ubijeno u porodično-partnerskom kontekstu. Sve ubijene žene poznavale su učinioca, a u 23 slučaja žene su ubijene od strane partnera (sadašnjeg/bivšeg, bračnog/vanbračnog). Pri iznošenju ovog broja važno je naglasiti da se radi o slučajevima koji su dospeli u medije i da nemamo neki drugi mehanizam za praćenje slučajeva femicida.