Protest Građanske inicijative „Zajedno za vodu“ u centru Zrenjanina

Građani Zrenjanina za kupovinu flaširane vode dnevno troše 20.000 evra, a za prethodnih 15 godina, koliko je voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće, potrošili su sto miliona evra samo za te potrebe, rečeno je danas na protestnom skupu u tom gradu.

To je izjavio predstavnik Građanske inicijative „Zajedno za vodu“ Dušan Kokot, čiji su aktivisti organizovali protest i zajedno sa ostalim građanima ispred Gradske kuće postavili balone sa zrenjaninskom vodom.

„Petnaest godina građani ovog grada nemaju vodu za piće. Vučemo ove bukagije, ove balone i flaše od prodavnice do kuće i od kuće do kontejnera i petnaest godina traje robija za zločin koji nismo počinili“, rekao je Kokot.

Kazao je da su Zrenjaninci isto toliko zatrpani smećem, a da odgovora na pitanje kada će to prestati nema.

„Zrenjaninci su postali vikend turisti koji svake subote i nedelje idu od grada do grada tražeći vodu. Nekada je ovaj grad bio poznat po kulturnim radnicima, po privredi, umetnicima, a danas kao grad koji petnaest godina ne može da reši problem pijaće vode. O tome je sramota i pričati, a kamoli živeti ovaj život“, rekao je još Kokot.

Kazao je i da je za 15 godina, pored potrošenih sto miliona evra iz džepova građana, potpisan i ugovor o izgradnji postrojenja za prečišćavanje pijaće vode koji nije po zakonu.

„Nezakonit je zato što tim poslom, preradom i distribucijom vode ne može da se bavi privatna kompanija. Ne može voda da bude roba, ne može na njoj da se pravi profit. Napravite nam sistem da imamo ispravnu vodu u našim slavinama, pa pakujte i prodajte šta hoćete i neka kupuje ko hoće. Ali svi građani, nevezano za socijalni status moraju imati vodu za piće“, ukazao je on.

Rekao je i da su danas došli ispred Gradske kuće da se simbolično „razduže“ i vrate ambalažu i da pošalju poruku da je dosta laži, prevara i obećanja jer građani žele zdravu vodu za piće.

Grupa Zilio izgradila je u Zrenjaninu postrojenje za prečišćavanje vode još prošle godine, ali je kasnije utvrđeno da privatni investitor ne sme da se bavi tim poslom, a da je rešenje u tome da grad otkupi to postrojenje.