Zrenjanin- Na konferenciji za medije koja je održana 29. marta 2019. godine u Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“ Zrenjanin povodom obeležavanja meseca borbe protiv raka, lekari i medicinske sestre Onkološkog odeljelja su želeli da još jednom skrenu pažnju na rasprostranjenost ove bolesti, značaj prevencije i ranog otkrivanja kao i o mogućnosti pravovremenog lečenja.

Na konferenciji za medije su bili načelnica – dr Ivana Ujfeljan Ristić, internista onkolog  dr Ljiljana Lazarević, lekari na specijalizaciji iz internističke onkologije: dr Marija Bačikin, dr Miloš Ristić, doktor medicine dr Mirjana Stojaković, glavna sestra Odeljenja Dunja Lekić, vodeća sestra stacionarnog odseka  Radmila Đakovački.

Načelnica dr Ujfeljan je ukratko predstavila rad Odeljenja onkologije u zrenjaninskoj bolnici, koje se sastoji iz ambulantno polikliničkog dela sa dnevnom bolnicom, gde se vrši pregled pacijenata i primanje jednodnevne hemio terapije, stacionarnog dela sa 24 postelje, gde su smešteni pacijenti koji primaju protokole koji duže traju i Jedinice palijativnog zbrinjavanja koja ima 8 postelja, gde su pored onkoloških smešteni i drugi pacijenti sa uznapredovalom bolešću. Dr Ujfeljan je istakla da je najbitnije da prenesemo poruku o velikom značaju prevencije, odazivanju na skrining preglede, jer je rak kada se otkrije na vreme izlečiv.

Dr Lazarević je iznela statističke podatke, po kojima se broj obolelih od malignih bolesti povećava, kako u svetu, tako i kod nas. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je dala određene podatke koji kažu da je 2008. godine broj obolelih od malignih bolesti iznosio 12,7 miliona, a 2018. godine taj broj je iznosio 18,1 milion.

Procenjuje se da će u svetu tokom života 1 od 5 muškaraca oboleti od raka, a 1 od 6 žena, a da će 1 od 8 muškaraca, a 1 od 11 žena umreti od maligne bolesti.

Prema SZO, to je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji ukupan porast stanovništva, produžen životni vek, kao i promena određenih faktora povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Uprkos činjenici da su preventivni programi u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa oboljevanja, novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti kji se kasno dijagnostikuju.

Dr Lazarević je iznela podatke koje su izvadili iz bolničkog registra, od februara 2017. do februara 2018. godine je otvoreno 463 novih istorija malignih bolesti, a od marta 2018. do marta 2019. godine je otvoreno 559, što znači da je broj novoobolelih povećan. Najviše su bili zastupljeni rak debelog creva – 138 novih slučajeva, rak dojke – 133, rak prostate – 39, rak želuca – 17, rak pankreasa -14, rak bubrega – 11, rak mokraćne bešike – 10, rak testisa – 8, tumori mozga – 8, ostale lokalizacije u manjem broju.

U svetu su, i dalje, rak pluća, rak dojke i rak debelog creva vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5% svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju.

Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.

Srbija se prema najnovijim procenama, a među 40 zemalja Evrope, svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

PREVENCIJA I RANO OTKRIVANJE:

Tačan uzrok obolevanja od raka se ne zna, ali znaju se faktori rizika. Postoje faktori na koje možemo uticati i oni na koje ne možemo uticati. Faktori na koje ne možemo uticati su genetski faktori, a ono na šta možemo uticati su faktori spopljašnje sredine i naš stil i način života. Faktori spoljašnje sredine zavise od društvene zajednice, a ono na šta svaka osoba može uticati jesu sledeći faktori: -ne konzumirati pušenje i alkohol, pravilna ishrana, regulisanje telesne težine, sprovođenje fizičke aktivnosti – svakog dana bar pola sata se baviti fizičkom aktivnošću. Jedan od faktora rizika jesu i hronične infekcije – virus hepatitisa B i C, hronična infekcija bakterijom Heliko bakter pilori, infekcija humanim papiloma virusom.

Doktori zrenjaninske bolnice apeluju na stanovništvo da se odazivaju na pozive preventivnih skrining pregleda. U našoj zemlji je još 2013. godine donet nacionalni program za skrining raka dojke, raka debelog creva i grlića materice. Skrining se radi kod zdravih osoba, međutim ima slučajeva da se skriningom otkrije bolest, što pokazuje koliki je značaj ovih pregleda. Svaka rano dijagnostikovana maligna bolest ima veliku šansu da bude izlečiva, zato apelujemo na sve da osluškuju svoje telo i čim primete neku promenu jave se izabranom lekaru, koji će ih uputiti na dalju dijagnostiku.

Lečenje malignih bolesti se sprovodi multidisciplinarno, počevši od izabranog lekara, dijagnostike, učestvuju i hirurzi, onkolozi, psiholozi, psihijatri, socijalni radnik, sveštena lica, i svi drugi profili lekara koji su potrebni.