Jedanaesti po redu festival stripa „Stripolis“ održaće od 17. do 19. septembra na dve gradske lokacije – u Kulturnom centru Zrenjanina i Galeriji ALUZ. Pored programa koji će se odvijati uživo pred publikom jedan njegov deo biće emitovan preko onlajn platformi Kulturnog Centra Zrenjanina.

Pogledajte kompletan  program  i  satnicu festivala i informacije o gostima festivala:

Četvrtak, 17.09.2020.
19:30h.
ZRENJANINSKA STRIP SCENA KROZ VREME
Razgovor sa gostima
Gosti:
Nikola Štiklica
Mirko Čolak
Stevan Subić
Teodora Lucić

Hol Kulturnog centra Zrenjanina

20:00h.
Online razgovor sa Zoranom Đukanovićem

Petak, 18.09.2020.
19:30h.
RAZGOVOR SA GOSTOM MIŠOM RADIČEM MIJATOVIĆEM

Hol Kulturnog centra Zrenjanina

Subota, 19.09.2020.
19:30h
RAZGOVOR SA JUGOSLAVOM VLAHOVIĆEM

Hol Kulturnog centra Zrenjanina

U toku festivala u holu Kulturnog Centra Zrenjanina biće postavljena izložba Jugoslava Vlahovića “Flower Power”. Ona predstavlja ciklus crteža koji je spojio oružje i cveće, a počeo je veoma spontano pre više godina. Danas ova zbirka broji preko 65 radova koji će biti izloženi. Izložba će trajati do kraja septembra.
Inače, svaki detalj izložbe govori o Jugoslavu kao autoru. Cveće kojim se on suprotstavlja sili i moći nije samo umetnička metafora već njegov genetski kod. Vlahović pripada generaciji “dece cveća“, generaciji koja je stvorila mjuzikl Kosa čija je premijera bila pre pedeset godina u Ateljeu 212. Cveće je njegov odbrambeni mehanizam kojim pokušava da popravi svet, tako da svojim delima pruža dozu nade i ohrabruje nas da ne ostanemo mirni prema sili i moći, rekao je Miodrag Stojilović, predsednik Saveta Međunarodnog salona antiratne karikature.

U galeriji ALUZ (u prostoru Narodnog Muzeja Zrenjanina) od 17. septembra do 17. oktobra biće postavljena izložba printova Petra Meseldžije pod nazivom “Od strip-kvadrata, do slike”. Po završetku izložbe printovi će biti podeljeni ljubiteljima umetnosti ovog autora.

Kao i svake godine štamparija i studio za grafučki dizajn “Diginet” ljubiteljima festivala koji donesu svetle majce, torbe ili druge tekstilne predmete besplatno će odštampati željenu aplikaciju – crtež.

O GOSTIMA:

PETAR MESELDŽIJA – slikar, ilustrator i crtač stripova, rođen je 5. avgusta 1965. godine u Novom Sadu.

Karijeru je započeo 1981. stripom Krampi u “Stripoteci”, jednom od najpoznatijih strip-časopisa u zemlji. Usledio je niz kratkih stripova i rad na Tarzanu. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu – odsek slikarstvo.

Godine 1991. Petar se preselio u Holandiju, gde je prestao da radi na stripu i posvetio se ilustraciji i slikarstvu. Početkom devedesetih slikao je postere i razglednice, a kasnije je radio ilustracije za knjige širom sveta. Ilustrovao je knjigu Kralj Artur i vitezovi okrugla stola za “Grimm Pres” s Tajvana; za Scholastic Inc. iz Sjedinjenih Država naslikao je jedanaest korica za knjige dečje fantastike. U Srbiji je sarađivao na knjigama Prognana bića – srpska mitologija i Srpske narodne bajke za decu XXI veka. Među njegove samostalne knjige, koje su objavljivane u Srbiji, Sjedinjenim Državama i Holandiji, ubrajaju se Legenda o Baš-Čeliku, zbirka skica i crteža, knjiga njegovih stripova o Tarzanu, monografija Umetnost Petra Meseldžije i Knjiga o džinovima.

Među mnogim Petrovim nagradama su Plaketa Zlatnog pera Beograda 1994, nagrada žirija na 59. svetskoj konvenciji naučne fantastike 2001. u SAD, Srebrne nagrade za 1997. i 2003, kao i Zlatna nagrada za 2009, koju dodeljuje godišnjak “Spektrum – najbolja savremena fantastična umetnost”.

Njegovi originalni radovi mogu se naći u privatnim zbirkama u Srbiji, SAD, Holandiji, Belgiji, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Kanadi, Hongkongu i Indoneziji.

JUGOSLAV VLAHOVIĆ
(Beograd, 17. mart 1949.) je međunarodno poznati srpski likovni umetnik i pedagog poznat po ilustracijama, karikaturama, stripovima i likovnom oblikovanju.

Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde je donedavno bio redovni profesor (Grafika knjige). Kao student bio je aktivan muzičar (mjuzikl “Kosa” Ateljea 212), grupa “Porodična manufaktura crnog hleba” i član performans grupe “Ekipa A3” (Ekipa za Akciju i Anonimnu Atrakciju).
Dugogodišnji je ilustrator – karikaturista i urednik nedeljnika NIN (od 1976.). Objavljivao u brojnim jugoslovenskim, srpskim i inostranim listovima: The New York Times, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Reppublica, Das Sonntagsblatt, Die Zeit, Courrier International i dr.
Priredio 80 samostalnih izložbi. Objavio dvanaest knjiga karikatura i mapu grafika serigrafija Slikari i voajeri (Studentski kulturni centar Beograd, 1981. Opremio veliki broj knjiga i omota ploča, između ostalih i kompletan opus sastava „Riblja čorba“.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja za ilustracije, karikature i grafički dizajn: Pjerova, Braće Karić, Crayon de Porcelaine, Aydin Dogan/Trump Award i druge.
Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti i Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu i u inostranim muzejima i zbirkama (Bazel, Gabrovo, Bon, Pariz).

MIŠA RADIČ MIJATOVIĆ
Radič Miša Mijatović je još kao tinejdžer radio stripove, a 1979. godine se zaposlio u novosadskom listu Dnevnik kao profesionalni strip umetnik. Njegove prve portretne karikature objavljivane su u “Džuboksu”, a od tada redovno objavljuje u “Mini-džuboksu”, “Politikinom zabavniku”, “Tempu” i mnogim drugim časopisima. Njegov prvi strip objavljen je 1970. godine u časopisu “Zeka”. Potom su usledili „Milisav“ i „Gvozden i Nebojša“, koji su objavljeni u “Dečjim novinama” i “Politikinom zabavniku”. Zajedno sa scenaristom Dušanom Vukojevim uradio je strip seriju ‘Mika Muštikla’ za Forum, dok je za Dnevnik radio i licencirane stripove “Kosmo”, “Veliki Blek” i “Lun kralj ponoći”. Krajem 1980-ih uradio je stripove „Mačka Felik“ i „Klaus i Klaus“ za nemačke izdavače.

ZORAN ĐUKANOVIĆ
(Beograd, 18. mart 1955.) istoričar je umetnosti, esejista, kritičar, predavač, kustos, urednik i stručnjak za medijski razvoj. Jedan je od istaknutih jugoslovenskih stripologa, autor knjige ogleda Tomas Man ili Filip K. Dik.
Rođen je i školovao se u Beogradu, gde je živeo do preseljenja u Amsterdam 1991. godine. Piše najčešće za časopise i novine na području nekadašnje Jugoslavije.
U 1980-im bio je urednik u časopisu “Vidici”, a zatim glavni urednik u “Novim vidicima” u Beogradu. Objavio je 1988. knjigu eseja Tomas Man ili Filip K. Dik, monografiju Ken Parker, 1990. i priredio više knjiga, zbornika i temata, među kojima „Poetiku stripa“ (Književna kritika br. 5, Beograd 1987.) i uvod u antologiji Balkan Comics Connections: Comics from the Ex-Yu Countries (2013).
Organizovao je od 1980-ih niz izložbi posvećenih stripu koje su obeležile epohu borbe za kulturno priznavanje stripa. Predavač je na stripskim festivalima i sajmovima knjiga Balkana. Ima kolumnu Post Scriptum na sajtu “Strip vesti”, a duže od decenije piše za beogradski nedeljnik “Vreme”. Stotine Đukanovićevih eseja i kritika su objavljeni, pored kolumni u NIN-u, YU strip magazinu, Stripoteci i Vremenu u preko pedeset dnevnih i nedeljnih listova, i časopisa za strip, kulturu i književnost. U 21. veku redovno piše oglede za knjige stripa, monografije, albume i integralna izdanja. Specijalizovao se za duže, studijske eseje, pišući u rasponu od stripskih klasika do radikalnih prodora u savremenom stripu.
Eseji su mu prevedeni na engleski, francuski, holandski i arapski jezik. Uređivao je u Holandiji u časopisima Beodam, De Horizon, De Krant i Now Future! Bio jedan od osnivača mirovne organizacije MiZaMir (WijVoorVrede / WeForPeace) u Holandiji 1991. Gotovo petnaest godina radio je u Press Now, holandskoj fondaciji za razvoj nezavisnih medija u Evropi, Aziji i Africi, gde je razvio stotine medijskih projekata za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Hrvatsku, Makedoniju, Jermeniju, Irak, Iran i Ugandu, često boraveći u većini ovih zemalja. U Holandiji je u 2016-2017. bio supervizor za pisanje filmskog scenarija.
Za izdavačke kuću Classic Comics Press iz SAD napisao je predgovor za četvrti tom Ciska Kida. U saradnji s profesorom univerziteta Stivenom Brauerom priprema knjigu o evropskom stripu za američko tržište. Na bijenalnom festivalu stripa Stripdagen u Harlemu, u Holandiji najavljena je 2018. izložba i predavanje o klasicima srpskog stripa Konstantinu Kuznjecovu i Sergeju Solovjevu, kojima je posvećena i Đukanovićeva knjiga najavljena kod IK „Modesti stripovi”.

STEVAN SUBIĆ
Rođen 1982. U Zrenjaninu. Godinama sarađuje sa vodećim evropskim strip izdavačima, počev od „Glenata” (Glenat), „Delkura” (Delcourt) do čuvenog „Serđa Bonelija” (Sergio Bonelli Editorea)

MIRKO ČOLAK
Rođen u Zrenjaninu, 1975. godine u Zrenjaninu, kao vrlo mlad „odredio” je sebi pravac u kom će ići. Dok su jedni hteli da budu piloti, drugi da imaju svoje trafike, Mirko Čolak je čvrsto odlučio da crta strip. Danas radi za jednog od najčuvenijih izdavača u svetu – “Marvel”.

NIKOLA ŠTIKLICA
Rođen 1958. U Zrenjaninu. Svoje stripove osamdesetih godina objavljivao u omladinskoj štampi i časopisu “Spunk”. Profesionalno se bavio novinskom ilustracijom, a radove objavljivao u “Nin”-u, “Intervju”, zagrebačkom “Danas”-u…

TEODORA LUCIĆ
Rođena 1999. u Zrenjaninu. Studentkinja je Akademije Umetnosti u Novom Sadu na odseku ilustracije.