Izrazito visoke temperature predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje, naročito ukoliko traju više dana uzastopno.
One mogu izazvati zdravstvene tegobe kog bilo koga, ali su na njih posebno osetljiva mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe obolele od različitih hroničnih bolesti-kardiovaskularnih, cerebrovaskularnih, respiratornih, šećerne bolesti i sl.
Takođe su ugožene i osobe koje vežbaju ili rade na otvorenom zbog direktne izloženosti dejstvu sunčevih zraka, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.
Usled velikih vrućina i prekomernog izlaganja suncu i toploti mogu nastati različita neprijatna stanja izazvana poremećajem regulacije telesne temperature, poput toplotnog osipa, edema, sinkope, grčeva ili toplotne slabosti.
Stanja koja najviše brinu jesu sunčanica – kao vrlo česta pojava, toplotna isrpljenost i toplotni udar – zbog ozbiljnih komplikacija koje mogu izazvati.
PRIDRŽAVANjEM NEKIH OSNOVNIH SAVETA MOŽETE NA VREME SPREČITI NASTANAK ZDRAVSTVENIH TEGOBA UZROKOVANIH VRUĆINOM I VISOKIM TEMPERATURAMA:
SKLONITE SE SA SUNCA!
Ne izlažite se vrućini ukoliko to nije neophodno i izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana (10.00 – 17.00 č).
IZZBEGAVAJTE VELIKI FIZIČKI NAPOR
Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana – u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru)
Izbegavajte vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana.
ADEKVATNO SE OBUCITE!
Nosite laganu, široku odeću svetlih boja, od prirodnih materijala!
Nosite šešir ili kapu sa širokim obodom.
Nosite naočare za sunce sa odgovarajućim UV filterima.
RASHLADITE SE!
Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi.
PIJTE DOVOLjNO TEČNOSTI!
Redovno unosite tečnost – pre svega vodu.
Supe, mlaki čajevi i sveži voćni sokovi su takođe dobar izvor tečnosti i energije u toplim letnjim danima.
Uvek nosite vodu sa sobom kada boravite na otvorenom.
ADEKVATNO SE HRANITE!
Jedite češće, manje obroke.
Obroci treba da budu lagani – izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu belančevinama.
Uzimajte više sezonskog voća i povrća.
Izbegavajte alkohol, gazirane napitke i napitke sa previše kofeina i šećera.
POSEBAN OPREZ KOD UZIMANjA LEKOVA!
Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.
RASHLADITE PROSTOR U KOME BORAVITE!
Dom i radne prostorije adekvatno rashlađujte, tako da temperatura i prostorijama u kojima boravite ne prelazi 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.
Ukoliko nemate klima uređaj u svom domu ili na radnom mestu, u ranim jutarnjim satima otvorite sva vrata i prozore kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili, a zatim spustite roletne i zatvorite vrata i prozore na sunčanoj strani, kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.
U toku noći držite prozore otvorenim.
Mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite.
OPREZNO U VOZILIMA!
Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu! Pre ulaska u vozilo obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.
Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna ali ne i previše niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne.
DECU I KUĆNE LjUBIMCE NIKADA NEMOJTE OSTAVLjATI SAME U VOZILIMA, ČAK NI U HLADU!
OBRATITE PAŽNjU NA NAJUGROŽENIJE!
Naučite decu i starije osobe kako da se pravilno zaštite od vrućine i kontrolišite ih.
Malu decu nemojte izvoditi napolje u najtoplije doba dana i nikako ih nemojte izlagati direktnom sunčevom zračenju!
Ukoliko imate ljubimce ne zaboravite da i na njih vrućina veoma nepovoljno deluje! Obezbedite im dovoljno sveže vode, ne šetajte ih u najtoplije doba dana i nikako po vrelom betonu!
PRIDRŽAVAJTE SE PREPORUKA ZDRAVSTVENIH USTANOVA SVE VREME TRAJANjA VRUĆINA!
OBRATITE PAŽNjU NA POJAVU ZDRAVSTVENIH TEGOBA!
Ukoliko vi ili neko od vaših bližnjih oseti glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, dobije nagon za povraćanjem, a boravite ili ste boravili na suncu duže vremena, potrebno je javiti se lekaru (ovo je naročito važno za mlađu decu, hronične bolesnike i starije osobe)!
TEGOBE IZAZVANE TOPLOTOM – KAKO IH PREPOZNATI I TRETIRATI
TOPLOTNI OSIP
Jedan je od ranih znakova potencijalnog toplotnog stresa. Nastaje u toplim i vlažnim uslovima u kojima koža i odeća ostaju vlažne, usled neisparenog znoja. Njime mogu biti zahvaćene male površine kože, ali i celokupna površina trupa.
KAKO GA SPREČITI ILI UBLAŽITI: Često menjanje čiste i suve odeće, trebalo bi primenjivati kako kao preventivnu meru, tako i u slučaju već nastalog toplotnog osipa.
TOPLOTNI EDEM
Otoci koji mogu javiti i na rukama, a najčešće se javljaju na nogama usled neadekvatnog prilagođavanja organizma na visoke temperature.
KAKO IH UBLAŽITI:
Tretiraju se jednostavo, podizanjem nogu i rashlađivanjem. Do oporavka dolazi nakon boravka u hladnijem okruženju u trajanju od 1-2 dana.
TOPLOTNA SINKOPA
Smatra se najblažim poremećajem termoregulacije. Karakteriše je gubitak svesti u toku obavljanja fizičke aktivnosti pri izloženosti povišenoj temperaturi okoline u dužem periodu vremena (poljoprivredni, građevinski radovi i sl.). Do sinkope najčešće dolazi već nakon 2 sata rada u uslovima povišene temperature okoline usled povećanog gubitka i nedovoljnog unosa tečnosti u toku rada. Osim gubitka svesti, prisutni su i hladna i vlažna koža i slab puls.
KAKO JE SPREČITI:
Smanjiti intenzitet fizičke aktivnosti ili skratiti vreme izloženosti dejstvu povišene temperature okoline.
Redovno unositi tečnost (1 čaša vode/20min) u ustaljenom ritmu, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.
Obučiti radnike da se međusobno osmatraju radi pravovremenog uočavanja početnih simptoma dehidracije, da bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja i još veća dehidracija.
KAKO JE TRETIRATI:
Ovo stanje zahteva medicinsku pomoć, a do njenog pružanja osobu bi trebalo premestiti na hladniju lokaciju, postaviti je u vodoravan položaj, i, ukoliko je svesna, započeti rehidraciju davanjem malih gutljaja ohlađene vode.
TOPLOTNI GRČEVI
Nastaju zbog prekomernog znojenja tokom napora u izuzetno toploj sredini. Ispoljavaju se u vidu nevoljnih spazama, uglavnom mišića donjih i gornjih ekstremiteta, kao i mišića stomaka, praćenih bolom. Nastaju naglo u toku same fizičke aktivnosti ili, pak, 2-3 sata nakon prestanka rada. Često počinju naglo- u šakama, potkolenicama ili stopalima. Bol je često toliko jak da onesposobljava osobu za dalji rad. Mišići postaju tvrdi , napeti i teško se opuštaju.
Toplotni grčevi posledica su prekomernog gubitka tečnosti i elektrolita (soli)- natrijuma, kalijuma i magnezijuma, koje nastaje jakim znojenjem pri velikim naporima. Česti su kod fizičkih radnika koji rade u kotlarnicama, čeličanama i rudnicima.
KAKO IH SPREČITI:
Smanjiti nivo fizičkih aktivnosti ili skratiti period izloženosti povišenoj temperaturi okoline.
Redovan unos tečnosti, pre svega vode, po ustaljenom ritmu, bez obzira na žeđ.
KAKO IH TRETIRATI:
Premestiti se u hladniji prostor.
Osloboditi se viška odeće.
Piti ohlađenu slanu vodu ili komercijalne proizvode za rehidraciju (Orosal i sl.).
NAPOMENA: Toplotni grčevi se mogu sprečiti ili lečiti pijenjem napitaka ili jedenjem hrane koja sadrži so. Osobi retko treba intravenski nadoknađivati tečnost i elektrolite. Tablete soli mogu sprečiti toplotne grčeve, ali često uzrokuju osećaj nelagode u želucu i treba ih izbegavati. Uzimanje previše soli može uzrokovati zadržavanje tečnosti u organizmu (edem).
SUNČANICA – nastaje prekomernim direktnim izlaganjem, pre svega glave i vrata, sunčevim zracima. Počinje jakom glavoboljom i porastom telesne temperature. Često se mogu javiti, umor i malaksalost, pospanost i vrtoglavica, zujanje u ušima ili kratkotrajni gubitak sluha, a kod starijih osoba često može doći i do gubitka svesti.
Kako bi je sprečili najvažnije je izbegavati duži boravak na suncu i glavu prekriti adekvatnim šeširom, kačketom ili kapom svetlih boja. Po mogućstvu glavu i vrat treba povremeno rashlađivati kvašenjem.
Prva pomoć kod sunčanice:
Osobu treba odmah skloniti sa sunca (u klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju).
Istuširati je mlakom vodom (ili je bar umiti i staviti joj hladne obloge na čelo i vrat).
Dati joj da pije tečnost (čaj, sok ili običnu vodu). Tečnost ne treba davati odjednom u velikoj količini, već češće puta po manje.
Odmor je neophodan, a sledećeg dana se nikako ne treba izlagati suncu!
Ako se tegobe nastave ili se pogoršavaju, potrebno je javiti se lekaru!
TOPLOTNA ISCRPLjENOST
Najčešće se javlja kod neaklimatizovanih osoba u toku prvih dana izloženosti dejstvu povišene temperature okoline glavnom nastaje usled preterane fizičke aktivnosti u uslovima povišene spoljne temperature i vlažnosti vazduha. Manifestuje se pojačanim znojenjem, grčevima u mišićima, glavoboljom, poremećajem oštrine vida, povraćanjem, padom krvnog pritiska i malaksalošću, kao i gubitkom svesti.
Prva pomoć kod toplotne iscrpljenosti:
Osobu treba odmah smestiti u hlad ili rashlađenu, po mogućstvu zamračenu prostoriju, i skinuti joj odeću.
Rahladiti je polivanjem mlakom vodom ili stavljanjem hladnih obloga na glavu i potiljak.
Dati joj da pije rashlađenu tečnost- vodu ili blagi biljni čaj u malim gutljajima.
Kod ovog stanja obavezno treba potražiti medicinsku pomoć, zbog mogućeg progrediranja u stanje toplotnog udara. Preporučuje se intravenska nadoknada tečnosti u zdravstvenoj ustanovi.
TOPLOTNI UDAR
Smatra se najtežom komplikacijom termičkog stresa, koja zahteva neodložnu medicinsku intervenciju. Do ovog stanja dolazi u uslovima povišene ambijentalne temperature i visokog procenta relativne vlažnosti vazduha (>70%), kao i male brzine strujanja vazduha. Toplotni udar može da nastane, ne samo zbog prekomernog izlaganja direktnim sunčevim zracima već i usled vlažnog i pregrejanog vazduha, pogotovo kod radnika u pekari, kuhinji, kraj visokih peći, ali i u pregrejanom automobilu, javnom prevozu, pa čak i u stanu.
Toplotni udar je stanje koje nastaje kada se telo pregreje u relativno kratkom vremenskom roku. Nastaje naglo, usled prekomernog povišenja telesne temperature i nemogućnosti organizma da temperaturu održi u normalnim granicama.
Simptomi toplotnog udara su:
Telesna temperatura viša od 40°C, opšta slabost, topla i suva koža bez znojenja, ubrzan puls i disanje, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, drhtanje, mentalna konfuzija i nekada gubitak svesti (što može biti i prvi znak)
Prva pomoć kod toplotnog udara:
Toplotni udar je ozbiljno stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć!
Ako sumnjate na toplotni udar, odmah pozovite hitnu pomoć ili se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu!
Ukoliko zdravstvene službe nisu dostupne ili je potrebno više vremena do ukazivanja stručne pomoći, neophodno je da učinite sledeće:
Osobu odmah sklonite sa sunca ili iz pregrejane prostorije i skinite joj svu suvišnu odeću.
Umijte je ili istuširajte ne previše hladnom vodom. Ukoliko voda nije dostupna, izložite je strujanju vazduha (npr. rashlađivanje ventilatorom).
Dajte joj tečnost, ukoliko stanje to dozvoljava.
Nakon oporavka od toplotnog udara, povećana je osetljivost na visoke temperature i tokom sledećih nedelja. Najbolje je izbegavati visoke temperature i fizičku aktivnost sve dok lekar ne da odobrenje.
Izvor:Zavod za javno zdravlje Beograd
