Zrenjanin- Da li imamo dovoljno samopuzdanja i da li je naše mišljenje važno ljudima koji nas okružuju? Često sebi postavljamo pitanja na koja nekada nemamo adekvatan odgovor, jer ne znamo da identifikujemo razlog zbog kojeg se suočavamo sami sa sobom… Stručno mišljenje itekako može da nađe odgovor i da nas usmeri u pravcu kojem trebamo da težimo i da se krećemo.
Centar za psihoterapiju i psihološku podršku „Todorović centar“ nedavno je otvoren u Zrenjaninu sa ciljem pružanja psihološke, psihoterapijske, defektološke i pedagoške pomoći i rešavanju ličnih, porodičnih, bračnih i razvojnih problema, kao i onima koji žele da razvijaju svoje potencijale.
Usluge centra su namenjene deci, adolescentima i njihovim porodicama, odraslim pojedincima i parovima.
Na temu samopouzdanja i samovrednovanja razgovarali samo sa psihoterapeutom, psihologom i pedagogom Todorović centra, gde smo iz više uglova sagledali ove važne teme.
ŠTA GOVORE ISKUSTVA IZ PSIHOTERAPIJSKE PRAKSE?
Možemo primetiti da se zrelo samopouzdanje ne ostvaruju jednostavno i brzo. Celovita slika, samovrednovanje sebe i svojih sposobnosti ima posebno mesto u razvoju zrelog samopouzdanja. Međutim i druge bazične emocionalne kompetencije (mentalizacija,tolerancija na frustraciju,tolerancija na ambivalenciju,volja i inicijativa) imaju značajnu ulogu u ispoljavanju samopouzdanja u ljubavi i radu odrasle osobe. Iako je psihoterapiski rad efikasan način da radite na samopouzdanju, tehnike koje možete sami primenjivati mogu doprineti jačanju samopouzdanja. Rekla nam je Tanja Todorović psihoterapeut i master defektolog i trener razvojnih veština.
ŠTA JE SAMOVREDNOVANJE A ŠTA SAMOPOUZDANJE?
Samovrednovanje predstavlja način na koji vidimo sebe i koliko to što vidimo cenimo. To naše osećanje može da dođe iz spoljne sredine ili može da nastane kao posledica unutrašnjeg osećaja.Gradi se i razvija kroz iskustva sa kojima raspolažemo. Samopouzdanje je verovanje u sebe i verovatnoća uspeha u određenim oblastima života,na osnovu prethodnog iskustva. Samopoštovanje i samopouzdanje su u svakodnevnom životu isprepleteni. Samopouzdanje može da započne kao procena i uverenje u sopstvena postignuća,ali se na kraju često završi sa procenom sopstvene vrednosti-samopoštovanjem.
NA KOJI TO NAČIN VREDNUJEMO SEBE, ZBOG ČEGA NAM JE TO VAŽNO?
Jedan od načina pomoću kojih vrednujemo sebe,jeste iz odnosa sa ljudima oko nas. Ako roditelji na ranom uzrastu adekvatno odreaguju na detetove signale i potrebe,posebno u stresnim situacijama,time omogućavaju detetu sigurnu osnovu na temelju koje ono stvara sliku o sebi i svetu oko sebe. U mnogim situacijama u kojima je roditelj prepoznao i zadovoljio detetove potrebe dete je izgradilo osećaj temeljne sigurnosti.Taj osećaj temeljne sigurnosti gradi detetovu pozitivnu sliku o sebi i dete se oseća prihvaćeno i voljeno.Kada se u odnosu sa osobom koja brine o nama razvije sigurna privrženost tada imamo visoko samopoštovanje i poverenje u druge.
KAD GOVORIMO O DECI, NE SAMO O ODRASLIMA, KAKO KOD NJIH PRIMETITI MANJAK SAMOPOUZDANJA?
Neki od pokazatelja su : Ne završava započete obaveze do kraja, neprestano se žali i optužuje druge ljude za sve svoje greške, postaje agresivno, nepristojno, teško pronalazi zajednički jezik s vršnjacima, oseća konstantan strah da pogreši i preterano je samokritično I povlači se od vršnjaka, teško stiče nove drugare ili ne želi da se upoznaje sa drugima.
ŠTA JE VAŽNO ZA RAZVOJ SAMOPOUZDANJA I ŠTA RODITELJI MOGU UČINITI PO TOM PITANJU?
Osnova čvrstog samopouzdanja i sigurnosti su, prvenstveno, zdravi i topli porodični odnosi i odnosi sa vršnjacima. Međutim, očekivano je da se nesigurnost javlja i ukoliko su ti uslovi ispunjeni, što naročito može biti izraženo u adolescenciji. Neke od postupaka, ali i konkretnih tehnika koje dete može primeniti kada dođe do pada samopouzdanja, uz pomoć roditelja i samo. Roditeljima se savetuje kontinuirano pružanje podrške detetu, nagrađivanje i pohvaljivanje za postignute uspehe, i uložen trud deteta.U svemu tome treba naći meru i naučiti decu da razvijaju osećaj odgovornosti za svoje postupke. Preterano hvaljenje deteta može da izazove suprotan efekat. Deca koja se preterano hvale mogu postati hvalisava i očekivaće reakciju publike svaki put kada se pohvale.Kada ta reakcija izostane, pojaviće se bes, tuga, razočarenje i nesigurnost. Pojavom negativnih emocija može nastati suprotan efekat – gubitak samopouzdanja.
DA SE VRATIMO I NA ODRASLE, NA KOJI TO NAČIN REAGUJEMO KAD IMAMO NISKO SAMOPOUZDANJE ILI SAMOVREDNOVANJE?
Osobe sa osetljivivim samopoštovanjem zavise od uspešnosti sopstvenog ponašanja i u velikoj meri koriste različite zaštitne strategije za održavanje samopoštovanja.Osobe sa sigurnim samopoštovanjem reaguju emocionalno na uspehe i neuspehe,ali ne dovode svoju verdnost u pitanje,niti se globalno više vrednuju u odnosu na druge nakon uspeha. Nije važno imati visoko samopoštovanje,već je bitno da ono bude sigurno i otporno na različite uticaje.
KAKAV SAVET BISTE NAM DALI KAD SU SAMOPOUZDANJE I SAMOVREDNOVANJE U PITANJU?
Svi se rađamo sa potencijalima, samovrednovanje i samopouzdanje su nešto sto se stiče, uči. Svako ima svoje dobre i loše strane. Jedini cilj svakog čoveka treba da bude da pronađe „zlatnu sredinu“ koja odgovara nama samima i koja je dobra za nas. Ta sredina treba da bude naše sigurno mesto. Bez bojazni da li je to dobro ili loše i bez potrebe da nam to neko potvrđuje ili opovrgava. Prvi korak ka samoporoceni jeste da zavoliš i prihvatiš sebe i to što sada jesi. I to je upravo ono što učimo na psihoterapiji- Istakla je Tanja Todorović.
