Velika tragedija dogodila se posle prijateljske utakmice između Hajdučice i Naftagasa iz Boke. U svlačionici je pozlilo Ivanu Kuliku, igraču gostiju i pored ukazane pomoći od saigrača, u medicinskom centru u Plandištu, konstatovana je smrt. Tuga je obavila ovo pitomo banatsko selo u opštini Sečanj.

Kulik je bio fudbalska legenda banatske ravnice, čovek vredan poštovanja i uzor mlađem naraštaju Naftagasa. Rođen je 23. decembra 1962 godine i verovatno je najstariji aktivni fudbaler u Srbiji. Prva registracija nosi datum od 21. avgusta 1962. godine i nikad nije ostavljao matični klub.

Protiv Hajdučice ušao je u igru u poseldnjih 15-tak minuta i ništa nije nagoveštavalo tragediju.

-Ovo je velika tragedija. Živeo je sportski, nije konzumirao alkohol, cigarete, nije pio ni gaziranu vodu i sokove. Trenirao je redovno i bio je zaposlen u NIS-u i išao je redovno na lekarske preglede i, što bi se reklo, bio je zdrav kao dren. Kompletnu fudbalsku karijeru posvetio je Naftagasu i jesenas je, u A ligi FSG Zrenjanin, odigrao gotovo svaku utakmicu – sa setom u glasu, kazao je Aleksandar Pilip, predsednik kluba.

Kapiten Filip Lukinić ne može da veruje da se dogodila tragedija. Mnogo je cenio i voleo Kulika i napomenuo je da je mlađima bio uzor i da je izgledao daleko mlađe od godina rođenja.

-Sve je bilo normalno, kao posle svake utakmice i ništa nije nagoveštavalo tragičan događaj. Posle meča, pokupili smo opremu sa klupe i zajedno smo napustili teren i otišli u svlačionicu. Nisam siguran, ne mogu da se setim svega, u šoku sam ali mislim da je i on bio ispod tuša. Obukao sam se i izašao iz svlačionice. Nije prošlo ni nekoliko minuta, kad se čula galama iz svlačionice. Bio je u društvu Dejana Grambudžije, brzo sam utrčao u svlačionionicu i Ivan je bio u poluležećem položaju. Stavili smo ga na sto, masirao sam ga, izgledalo je da se povratio. Stavili smo ga u automobil za medicinski centar u Plandištu. Informacija je bila užasna, doktor je rekao da je preminuo na licu mesta, da je srce puklo. Ne mogu da dođem sebi, ne verujem da se ovo desilo- kazao je kapiten Lukinić.

Dejan Grabundžija jesenas je bio igrač i trener Naftagasa. Sa pokojnim Kulikom proveo je poslednje trenutke u svlačionici.

-Bilo nas je nekoliko u svlačionici i kad sam izašao ispod tuša, video sam da je uzeo flašu sa vodom, da je pio i da se umio. Oblačio sam majicu i primetio da pada unazad i da se naslanja na obližnji ormar. Skočio sam da ga prihvatim, primetio da teško diše i dozivali smo u pomoć. Lukinić mu je masirao srce i činilo se da je došao sebi. Smestili smo ga u automobil i vest iz Plandišta  da mu je puklo srce i da mu nije bilo spasa, sve nas je šokirala – rekao je Grabundžija.

Nije mu bilo do razgovora, tuga za prijateljem je velika, ali je dodao.

-Bili smo saigrači i kolege sa posla. Jesenas sam mu predložio da zajedno vodimo tim, pošto radimo u istoj firmi i u različitim smenama, to je bilo izvodljivo. On mi je, kroz osmeh, odgovorio, ja sam još igrač.

Sahrana Ivana Kulika obaviće se sutra u 14. časova u Boki.

B. C.