Četiri bele rode, nedugo zatim doletele su još dve, kao svojevrstan odbor za doček, kružile su tog utorka, 19. jula, nad ulazom u Taraš. Iako navikle na ljudsko prisustvo i pažnju koja im se pridaje, dva autobusa na uskom seoskom drumu, jedan za drugim, već su bila nešto što odudara od svakodnevnog i znak da se u tom malom mestu ipak nešto neuobičajeno dešava. Prvim autobusom stigli su predstavnici sedam “evropskih sela roda”, nakon radnog sastanka i aktivnosti u Zrenjaninu. U drugom autobusu bili su – turisti iz Turske i predstavnici tamošnjeg sela roda, Eskikaragaka. Brzo su se, svi zajedno, okupili oko velike table koja ukazuje i informiše da su stigli u Taraš – Evropsko selo roda. Srdačan susret, bez jezičkih ili bilo kakvih drugih barijera, sa osnovnom zajedničkom odrednicom – brigom o belim rodama i njihovim staništima.

Tarašu je pripala čast da ove godine bude domaćin sastanka Mreže “Evropskih sela roda”, koja okuplja svih 15 takvih sela, u isto toliko evropskih zemalja. Pravila je još početkom devedesetih godina prošlog veka uspostavila nemačka Fondacija za zaštitu prirode “EuroNatur”, zaslužna za čitavu ovu priču – u nekoj državi samo jedno selo može biti proglašeno “selom roda”, a susreti se svake godine održavaju u drugoj zemlji. Traju dva-tri dana, dolazi ko može, broj varira, a priliku da upoznaju Taraš i Zrenjanin iskoristili su ovog puta predstavnici osam “sela roda” – iz Španije, Poljske, Turske, Grčke, Mađarske, Nemačke, Hrvatske i Bugarske. Uz, naravno, već pomenute turske turiste, koji su se našli na organizovanom putovanju po Srbiji i planiranu posetu Sremskim Karlovcima iz Novog Sada zamenili za posetu Tarašu. I nisu se pokajali.

Toplota nije uticala na dobro raspoloženje i na šetnju jedinstvenom “Ulicom roda”, u kojoj obitava tridesetak parova, na posebno postavljenim platformama – gnezdima, osiguranim od strujnih žica. Na svakom stubu mališani iz taraške škole postavili su oznake o “stanarima” kojima su nadenuli imena, pa su tako posetioci imali priliku da pozdrave Ivicu i Olju, Željka i Anu, Nemanju i Lenku, Amira i Zaru… i zaustave se kod – Prvoja i Mare.

Prvoje je, kako vole da istaknu u “Evropskom selu roda”, “šampion”, jer se već deceniju prvi vraća u svoje gnezdo, nakon prevaljenog čudesnog nebeskog puta od više hiljada kilometara. Strepe Tarašani svakog proleća da li će bezbedno stići u svoje letnje stanište, svoju “glavnu” kuću, i svaki njegov dolazak posebno obeležavaju i proslavljaju. S Prvojem i Marom stiže i proleće u Taraš i zimi je sigurno kraj, to ptice nepogrešivo znaju.

Već naviknut na medijsku pažnju, Prvoje je i ovoga puta bio spreman i strpljiv da pozira, dok su se pod njegovim stanom razmenjivali pokloni i ukazivala pažnja domaćinu od strane brojne turske ekspedicije. Mara je, pomalo nezainteresovano, okrenula objektivima rep, zanemarujući ozbiljnu činjenicu da su se u njenom, taraškom univerzumu, okupili ljubitelji roda, ptica i prirode iz osam zemalja istovremeno. To Taraš odavno nije doživeo. Možda nikada pre.

Protekao je taj dan brzo. Pre “Evropskog sela roda”, učesnici skupa posetili su i mini vizitorski centar u rezervatu prirode Okanj bara, kod Elemira, potom i Rusandu, nažalost obe lokacije bez skoro kapi vode u koritima. Ovogodišnja suša uzima ozbiljan danak, a na opasku domaćina “samo da Tisa ne presuši”, zabrinutost je, ipak, zamenio osmeh. Tisa znači život svima koji uz moćnu reku obitavaju, znači život i svakoj taraškoj rodi.

Na kraju susreta, gde drugo nego na – obalu. Prepuno Babatovo, i kupača i izletnika i gostiju, iz restorana dopiru zvuci tamburice i orkestra “Melem”, a mreža “Evropskih sela roda” prostrla se iz Taraša znatno šire nego što se u ovom trenutku da naslutiti. Učesnici 19. sastanka, gosti s raznih strana, otišli su iz Zrenjanina prepuni utisaka i bogatiji za neko novo iskustvo.

Uz želju da ovakav susret u Zrenjaninu i Tarašu bude ponovljen i da će ga Grad Zrenjanin uvek podržati, gradonačelnik Simo Salapura rekao je da i ova priča još jednom potvrđuje da imamo toliko toga svetu da ponudimo i da naše specifičnosti mnogima mogu biti zanimljive i privlačne.
– Takođe, često nam je i potrebno da nam iz tog istog sveta ukažu na ono što nismo u stanju sami da prepoznamo ili dovoljno cenimo i negujemo. Zrenjanin sa okolinom, sa četiri reke i brojnim vodenim površinama i prirodnim rezervatima, živopisnim selima i gostoprimljivim domaćinima, može i mora da unapređuje te resurse ekološkog i izletničkog turizma i promoviše prirodnu baštinu i potencijale. Pozitivan primer za to može da bude upravo ono što se radi u Tarašu – prokomentarisao je gradonačelnik 19. susrete Mreže “Evropskih sela roda”, održane od 19. do 21. jula u Zrenjaninu i Tarašu.