Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, sa saradnicima, posetio je mesnu zajednicu Čenta, kao desetu odrednicu u okviru aktivnosti “Da nam sela budu bliža”. Nakon sastanka s predstavnicima mesne zajednice, posetio je poljoprivredno gazdinstvo Ivice Velisavljeva, a potom i Čenćanska jezera, jedan od mogućih razloga za posetu namernika tom zanimljivom mestu.


Čentu karakteriše povoljan geografski položaj i podjednaka udaljenost od tri gradska centra – Zrenjanina, Pančeva i Beograda, a tek nešto udaljeniji je Novi Sad. To objašnjava i zašto je povećano interesovanje za kupovinu kuća u selu i što su meštani, kojih je oko tri hiljade, u značajnom broju radno angažovani u nekom od gradova, najviše Beogradu, do kog je uspostavljena i linija gradskog autobuskog saobraćaja. U samom selu glavna delatnost je poljoprivreda, sa stočarstvom, a okolina Čente, s jezerima, rukavcem Tamiša i podunavskim šumama, čini prirodne potencijale za razvoj izletničkog turizma.

Gradonačelnik Simo Salapura podsetio je na nedavno realizovane aktivnosti u Čenti.
– Što se zaposlenja tiče, u Čenti ne postoji taj problem, pre svega zbog specifičnog položaja sela. Kada je u pitanju komunalna infrastruktura, u proteklom periodu asfaltirali smo Ulicu Miloša Crnjanskog, ostalo je da se asfaltira još nekoliko ulica, pre dva dana pustili smo u rad i treći bunar za vodosnabdevanje sela, protok je tri litre u sekundi, obavljeno je čišćenje velike divlje deponije, a ono što je takođe bitno napomenuti je da roditelji čenćanske dece jaslenog uzrasta, koji su godinama decu vodili u Opovo, od prošle godine imaju tu mogućnost u svom selu, otvorili smo jaslenu vrtićku grupu i sada imamo zahteve za celodnevnim boravkom, što ćemo pokušati takođe da rešimo u narednom periodu – istakao je gradonačelnik.

Dodao je da Čenćanska jezera imaju ozbiljan potencijal, ali uz sinergiju i mesne zajednice i grada i viših nivoa nadležnosti, kako bi se prostor oko jezera, kao i prilazne saobraćajnice, u potpunosti priveli nameni.
– Verujem da ovo može da bude i turistička i razvojna šansa mesne zajednice Čenta – zaključio je gradonačelnik, nakon obilaska jezera, u kom je zatekao i nekolicinu kupača koji redovno dolaze na osveženje.

Dva čenćanska jezera nude pogodnosti za kupanje i ribolov. Veće jezero površine je oko 2,5 hektara, dubine do 15 metara, a jezera su nastala sedamdesetih godina devetnaestog veka, kada je nabujala voda iz rukavca Tamiša stvorila udubljenje i zadržala se u novom koritu do današnjih dana. Prostor uz jezera je pošumljen, a održavaju ga i uređuju meštani Čente.

Porodično gazdinstvo Ivice Velisavljeva ugledno je domaćinstvo poljoprivrednika koji, uz imanje koje poseduje, najveće bogatstvo ima svakodnevno uz sebe – pet sinova. Najstariji sin učenik je četvrtog razreda Poljoprivredne škole, a u poslu svi pomažu, prema mogućnostima.
– Obrađujemo oko 230 jutara zemlje i imamo 80 grla krupne stoke, 230 ovaca i 30 svinja. Pšenica je solidno rodila ove godine, suncokret se održava, a kukuruz je u lošem stanju, zbog velike suše. Stoka nam je tokom godine uglavnom na ispaši, zimi ih prihranjujemo. Koristili smo podsticajna sredstva iz IPARD programa, za kupovinu novog traktora, uz neke druge podsticaje na nivou države koji su nam pomogli u nabavci novih i savremenijih mašina, tako da i poslove lakše obavljamo – objašnjava Velisavljev i dodaje da život u Čenti ne bi menjao za neku veću sredinu, a na deci je da odluče da li to žele.

– Posetu porodici Velisavljev upriličili smo da bi se upoznali s proizvođačem koji ima petoro dece, bavi se i poljoprivredom i stočarstvom i to je dobar pokazatelj kako može da se živi na selu i od rada u poljoprivredi – rekao je gradonačelnik.

Domaćin današnjeg sastanka, predsednik Saveta MZ Čenta Spasoje Gavrilović, saradnju s lokalnom samoupravom ocenjuje kao dobru i zadovoljavajuću.
– Osim komunalnih radova u selu, prošle godine smo obavili izmuljavanje u delu jezera i posipanje rizle, planiramo nastavak akcije uređenja obale i izletničkog dela. Što se tiče radova u selu, trebalo bi nastaviti sa asfaltiranjem ulica, pre svega Pupinove, a neke od tema današnjeg sastanka ticale su se i uređenja groblja, vodosnabdevanja, iznošenja smeća. Ovog proleća organizovali smo i uređenje Doma kulture, dosta toga preduzimamo i sami, u skladu s mogućnostima i sredstvima – ističe Gavrilović.