Povodom prošle nedelje usvojenog gradskog budžeta za 2023. godinu, sinoć je u Zrenjaninu održana debata pod nazivom “Da li građani Zrenjanina znaju kako se troši njihov novac?”.

Debate o važnim temama o kojima se ne raspravlja dovoljno ili na adekvatan način u gradskim institucijama i lokalnim medijima inicirao je Građanski preokret, a organizuje ih više opozicionih stranaka, udruženja i pojedinaca. Jučerašnjoj je prisustvovalo pedesetak građana, a predstavnici vladajućih partija, iako pozvani, nisu se pojavili.

Igor Kovačić (Pokret Srbija Centar) je ocenio da gradski budžet za sledeću godinu nije ni razvojni ni socijalni ni investicioni. Po njemu, budžet odaje utisak da vlast čeka da joj treća godina mandata prođe neopaženo pa da u četvrtoj prione predizbornim akcijama finansiranim iz gradske kase. Za pohvalu je izdvajanje od 10% za zaštitu životne sredine,
uz ogradu da treba sačekati realizaciju i videti šta to konkretno znači – rekao je Kovačić i dodao da je tragično što se u agrarnom području sa 22 seoska naselja izdvaja samo 1,1% za razvoj poljoprivrede i poboljšanje uslova života u ruralnim sredinama. Ukazao je i na zabrinjavajući trend uvećanja javno-privanih partnerstava, navodeći nameru lokalnih vlasti da i
održavanje puteva uvede u takav aranžman.

Alisa Kockar (Demokratska stranka) je ubeđena da građani ne znaju kako se troši novac iz gradskog budžeta, a da to ne znaju ni odbornici koji su ga izglasali. Ona je podsetila na više situacija tokom prethodnih godina kada se zahtevalo od odbornika vladajuće većine da se izjasne o odlukama koje se odnose direktno na njih, a iz kojih se videlo da ne vladaju materijom i da glasaju po prethodnom partijskom nalogu, bez razmišljanja o čemu odlučuju. Kockar je podsetila da je za sledeću godinu usvojen manji budžet, a veći poreski zahvat, što će se negativno odraziti na životni standard građana.
Javno je upitala gde su nestali “sjajni odnosi” gradske vlasti s pokrajinskom i državnom vladom i zašto su transferna sredstva s viših nivoa za Zrenjanin mizerna. Kockar je iznela mišljenje da je veliki problem što budžet grada uopšte ne tretira mlade, nego ih usputno pominje kroz sport, što znači da ni alarmantan pad broja stanovnika nije uticao na vlast tako da se zabrine i da nešto promeni u pristupu toj važnoj kategoriji stanovništva.

Sonja Pernat (Stranka slobode i pravde) je na početku izlaganja pitala prisutne da li neko zna kako se troši budžet, a tišinu nakon njenog pitanja je prekinuo novinar u penziji Zoran Dedić koji je rekao “lako se troši” što je izazvalo smeh u sali. Pernat je zatim istakla da od transparentnosti i javnosti koje su zakonom predviđene kako u planiranju, tako i u odlučivanju, a zatim i izvršenju budžeta, nema ni traga. Da bi se to promenilo, potrebno je da se građani mnogo više uključe, jer vlast neće ništa promeniti bez pritiska. Oni koji planiraju da potroše više od 30
miliona na reprezentaciju, a nisu predvideli besplatne udžebnike za deset hiljada osnovaca zaslužuju prezir, s njima se nema šta dalje pričati, smatra Pernat. Koliko su gradski čelnici bez osećaja za muku običnog čoveka istakla je i na primeru prisutnog radnika “fabrike vode” koji je povređen u eksploziji tog postrojenja, zbog čega mu je umanjena radna sposobnost, a lečenje mu predstavlja veliki trošak. Ona je ocenila da je sramotno što od grada nije dobio čak ni simboličnu pomoć u situaciji koja ga je zadesila.

Predrag Jeremić (Građanski preokret) je istakao da ne mogu svi građani da budu eksperti za budžet, ali imaju pravo da o njemu razmišljaju i debatuju jer ih se on neposredno tiče. Jeremić je izneo uporedne podatke o budžetima većeg broja lokalnih samouprava u Vojvodini koji pokazuju da Zrenjanin zaostaje za gradovima slične veličine, ali da čak i manje opštine kao što su Sečanj i Žitište imaju više budžetskih sredstava po glavi stanovnika od Zrenjanina. On je izneo i podatak da su javne rasprave o budžetu, makar formalne, održane u Novom Pazaru, Nišu, Somboru, Sečnju, Kovinu i drugim lokalnim samoupravama, dok u Zrenjaninu vlast ima problem da se suoči s građanima. – Ona budžet i nije namenila njima, nego sebi. Temeljnim čitanjem tog dokumenta se može utvrditi gde i šta rade kumovi gradskih čelnika i sponzori Srpske napredne stranke. Ukratko, zloupotrebljava se novac svih građana za finansiranje politički podobnih, dok je javni interes
zanemaren – zaključio je Jeremić.

Mirjana Grujić (odbornik, Nova demokratska stranka Srbije)* smatra da budžet nije ni razvojni ni socijalni kako je najavio gradonačelnik, nego je samo prelazni do izborne godine. Pozvala je građane da upamte obećanja i uporede ih s rezultatima pa da se na osnovu toga opredele prilikom sledećeg glasanja, jer oni koji ne ispunjavaju obećanja i nemaju rezultate ne treba ponovo da dobiju izbornu podršku. Grujić je rekla da su javna preduzeća pretvorena u “špajz” za partijske kadrove čije se plate finansiraju iz budžeta, što služi za kontrolu biračkog tela. Probleme grada neće rešiti ni javno-privatna partnerstva koja se sve više ugovaraju jer po svojoj prirodi mogu da budu samo skuplja od postojećih rešenja, a u celoj Evropi su se pokazala kao loša. Grujić je kritikovala i način ulaganja u sportske objekte kao i “neshvatljivo i nedopustivo” zapuštenu primarnu zdravstvenu zaštitu.

Aleksandar Korovljev (odbornik, Dosta je bilo)* se takođe fokusirao na problem javno-privatnih partnerstava. Naveo je da se nakon jednog takvog partnerstva, koje je ugovoreno zarad rekonstrukcije javne rasvete, umesto umanjenja došlo do uvećanja budžetskih troškova za njeno održavanje. Upozorio je da se po tom principu ulazi i u problem prečišćavanja otpadnih voda, i da niko od odgovornih ne zna da kaže šta će biti krajnja cena, a ona sigurno mora privatnom partneru da vrati uloženo i da mu obezbedi zaradu, zaključio je Korovljev. On je izneo i podatak da će sledeće godine privatno-javno partnerstvo u sanaciji deponije odneti iz budžeta više novca nego što je planirano za srednjoškolsko obrazovanje. Navedeni primeri pokazuju da lokalna vlast misli da neko drugi bolje od nas zna šta su naši problemi i kako treba da se reše, za naše pare. Nama ne dozvoljavaju ni da biramo prioritete, na primer pijaću vodu, a ni tehnologiju, investitore,
cenu. Sve se to dobija u paketu i dolazi s političkog vrha, a zrenjaninska vlast samo sprovodi.

Ostali učesnici u debati pokazali su interesovanje za potrošnju rudne rente i mesnih samodoprinosa po naseljima, kao i za „večite“ komunalne investicije kojih ima dosta po zrenjaninskim selima. Moderator jučerašnje debate

Svetlana Vukobratović Novković (odbornica Dosta je bilo), najavila je da će se debate organizovati i tokom naredne godine.