Statistika pokazuje da između 70 i 80% dece u Srbiji ima neki vid govorno-jezičkog poremećaja, što pokazuje koliko je logopedija važna nauka i koliko je potrebno da se pomogne onima koji imaju probleme sa komunikacijom. Iako mnogi od nas poznaju pojam logopedije, malo nas zna koja je tačno uloga logopeda i čime se ta nauka zapravo bavi.

Po definiciji Evropskog udruženja logopeda, logopedija je nauka koja se bavi prevencijom, dijagnostikovanjem i tretmanom svih poremećaja ljudske komunikacije, uključujući produkciju govora, percepciju jezika, produkciju oralnog i pisanog jezika, kao i neverbalne oblike komunikacije.

Logopedija koristi multidisciplinarni pristup u rešavanju problema, a logoped će se, u zavisnosti od poremećaja i uzrasta pacijenta, sarađivati sa psiholozima, pedijatrima i neuropsihijatrima, kako bi se dijagnostikovao problem i odredio najbolji tok terapije.

Da bi se postavila dijagnoza, logoped uzima anamnestičke podatke od roditelja i vrši procenu govorno-jezičkog statusa deteta, pregled govornih organa i procenu ortodonskih anomalija. Nakon dijagnoze, započinje se logopedska terapija koja podrazumeva stimulisanje razvoja sluha, pažnje, percepcije i memorije. Terapija se fokusira na pravilan izgovor glasa, njegovo fiksiranje, automatizaciju i generalizaciju i uključuje rad na grafomotoričkim i jezičkim veštinama.

Lako do logopeda uz pomoć Hipokratije

Ako želite da uštedite vreme i lako pronađete najboljeg logopeda za vaše dete, sajt Hipokratija je pravo mesto za vas.  Sve što je potrebno jeste da na sajtu odaberite željenu specijalizaciju i imaćete mogućnost da pročitate iskustva drugih pacijenata koji su lečeni u nekoj od ustanova, što može biti korisno pri donošenju odluke kog logopeda ćete posetiti. Na sajtu Hipokratija možete pronaći više od dve hiljade zdravstvenih ustanova, privatnih i državnih, iz cele zemlje.

Takođe, bez registracije možete podeliti svoje iskustvo i oceniti razne aspekte rada neke ustanove, kako biste pomogli drugima pri izboru. Na sajtu možete pronaći i sve potrebne informacije o zdravstvenoj ustanovi, uključujući broj telefona, adresu i mejl, što vam može olakšati samo zakazivanje pregleda. Uskoro će na Hipokratiji biti dostupni i profili lekara, gde ćete moći pročitati utiske pacijenata o nečijem radu.

Sa lečnjem treba krenuti što pre

Govorno-jezički problemi su stvar koja se treba shvatiti ozbiljno, jer oni utiču na razvoj kognitivnih funkcija kod deteta. Ako se pojave problemi u govornom razvoju, to može uticati na detetov doživljaj sveta i sniziti njegove mogućnosti za učenje. Problemi sa govorom su često povezani sa izgovorom, lošom artikulacijom glasova ili narušenim tempom govora. Srećom, pravovremenim tretmanom, svaki verbalni problem se može rešiti.

Nije svejedno u kojoj fazi života dete ima probleme sa govorom, stoga roditelji treba da prate njegov razvoj i da se obrate stručnjaku ako sumnjaju u nešto. Ako dete ne reaguje na buku, ne pokazuje interesovanje za govor, ima nerazumljiv govor ili ima probleme sa artikulacijom, to su znaci da bi se roditelji trebali obratiti logopedu.

Logopedski tretman, pogotovo ranija intervencija ili prevencija, može pomoći da se izbegnu teži jezički poremećaji kao što je razvojna disfazija. Zbog promenjenog načina života i komunikacije, današnja deca mogu imati problema sa jezikom, što se često javlja kod dece koja gledaju crtane filmove na stranim jezicima. Ukoliko se radi o ranoj intervenciji ili prevenciji, šanse za uspeh u tretmanu su veće.

Ukoliko se ne leče na vreme, govorni poremećaji mogu ostaviti i psihološke posledice. Ukoliko su ovi poremećaji vidljivi kod dece, ona se osećaju nesigurno i što prouzrokuje promene u ponašanju kao što su izolovanje od vršnjaka ili čak agresija. Lečenje govornih poremećaja može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina.

Deca danas progovaraju sve kasnije

Broj dece koja kasne sa progovaranjem raste prouzrokuje i duge probleme u govoru. Koliko je ova pojava danas česta najbolje ilustruje podatak da u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju godišnje pregledaju oko tri hiljade mališana.

Deca koja ne progovore između druge i treće godine često imaju problem sa produkcijom verbalnih sadržaja koje čuju. Stručnjaci ipak savetuju roditelje da češće obraćaju pažnju na svoje dete i da im se obraćaju jednostavnijim rečnikom, polako i pevljivo. To kod deteta može da izazove pravu reakciju i da ga natera da počne sa reprodukcijom glasova koje čuje.

Kašnjenje u razvoju govora može imati brojne uzroke. Najčešče su genetske predispozicije te koje prouzrokuju poremećaje u sazrevanju moždane kore što na kraju rezultira kašnjenjem u razvoju govora. Ovakvi poremećaji se manifestuju u teškoćama kod savladavanja reči i fraza, formiranju reči i rečenica, čitanju, artikulaciji, pisanju ali i računanju.

Roditelji često čekaju da problem prođe sam od sebe, ali je za dete svakako bolje da se potraži stručna pomoć logopeda. Roditelji treba da budu zabrinuti ukoliko dete izbegava kontakt, ne reaguje na ljudski glas ili nekog bliskog. Ako dete kasni sa proširivanjem rečnika i formiranjem prvih, kratkih, rečenica, potrebno je potražiti stručnu pomoć.