Pregledom strnih žita na više lokacija, registrovana faza useva je izuzetno intenzivno bokorenje sa većim brojem sekundarnih stabala, kod pšenice do 6 (BBCH 26), kod ječma do 10 sekundarnih stabala(BBCH 29 ). Faza useva i zdravstveno stanje zavisi od roka setve,sortimenta, dubine setve, primenjene agrotehnike.
Simptomi bolesti su u većem intenzitetu jer su prisustvo infektivnog materija i optimalni uslovi za širenje i razvoj patogena bili prisutni tokom dužeg perioda dosadašnje vegetacije strnih žita. Najviše izraženi simptomi su na ranijim rokovima setve, dok na kasnijim rokovima, simptoma ima u niskom procentu. Na usevima ozime pšenice dominantno prisutni simptomi pepelnice (prouzrokovač Erysiphe graminis)od 5 do 45 % biljaka, i sive pegavosti (prozrokovač Septoria tritici) od 2 do 25 % biljaka, dok su na ozimom ječmu pored izraženih simptoma pepelnice (10 -22 %) vrlo značajno prisutni simptomi mrežaste pegavosti (prozrokovač Pyrenophora teres) različitom procetnu zaražene površine lista, od pojedinačnih pega do formiranih mrežica (18 do 62 % biljka).
Na pojedinim parcelama, uglavnom na graničnom pojasu između prošlogodišnjih useva pšenice i novozasejanih, uočene štete od žitnog bauljara i ako nije u pitanju ponovljena setva(monokultura). Uzrok ove česte pojave tokom proizvodne 2022/2023 godine, na našem terenu, je dugo zadržavanje samoniklih žita tokom perioda pre setve ,jer su ovi usevi činili tkz zeleni most za žitnog bauljara (Zabrus tenebrioides), koji se nakon zaoravanja strništa preselio na novozasnovana pšenična polja. Najveće štete nastaju u prvim fazama porasta useva, larve prestaju sa ishranom kad se temperaturi zemljišta spusti ispod 50C. Bauljar će svoju aktivnost nastaviti i tokom proleća ,ali će štete biti manje zbog jače razvijenosti biljke. Takođe, niske temperature mogu redukovati brojnost.
Na usevima je primećeno i žutilo listova koje je abiotske prirode (nije povezano sa bolestima) kao rezultat fiziologije biljaka,faze porasta,velikog broja sekundarnih stabala i listova na biljci.Takođe može ukazivati i na stanje parcele (npr.zabarene oaze) kao i na nedostatak hraniva (jer su biljke intenzivno rasle i razvijale se u predhodnom periodu i trošile azot). U sledećem periodu očekuje nas pad temperature koji će usporiti porast useva i dalje širenje infekcije“, rekla je Snežana Parađenović.
RC PIS Zrenjanin nastavlja da prati dalje zdravstveno stanje useva.
