ODRŽANA TRIBINA NOVOG OPTIMIZMA U ZRENJANINU

U organizaciji pokreta Novi Optimizam, u Zrenjaninu, u klubu Zona, u ponedeljak 24. aprila, održana je tribina „Srbija posle Vučića“. 

Povod za okupljanje 24. aprila, bila su dva događaja, sedam godina od prestanka rada Zelenog zvona i bespravnog rušenja objekata u Savamali. Ta dva događaja su označena kao metafora za nepostojanje prostora slobode i vladavine zakona. 

Na skupu su govorili Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti, Radomir Lazović, narodni poslanik, Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, Rodoljub Šabić, advokat, Senka Jankov, profesorka sociologije zrenjaninske Gimnazije, Ivan Lalić, dramaturg i osnivač „Mikser Hausa“. Moderator skupa je bio Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa.

Sa tribine je poručeno da je ključno da se društvo pokrene i aktivno radi na promenama kako bi se društvo posle režima Aleksandar Vučića vratilo vrednostima i demokratiji.

Otvarajući tribinu, osnivač pokreta Novi Optimizam Branislav Grubački Guta izjavio je da je ovo važan datum, kojim se obeležava sedam godina otkako je zatvoreno Zeleno zvono i sedam godina od upada u Savamalu.

„Mi smo mislili da je taj datum simbolički bitan, da to spojimo i napravimo opservaciju na temu da li je Beograd posle Savamale isti i da li je Zrenjanin posle Zelenog zvona isti. Da li je ovo nategnuta metafora – realno nije. Kada je Zeleno zvono prognano, 24. aprila 2016, te noći se desila i Savamala, a tada se i u društvu nešto bitno dogodilo. Pri zatvaranju Zelenog zvona to je bio trenutak kada je grad doživeo neku vrstu katarze, preokreta, ali u suprotnom smeru. S obzirom da je to bio i dan izbora, mi smo izabrali da budemo slobodni, a Zrenjanin je izabrao nešto drugo, izabrao je ovu vlast. Mojih narednih sedam godina je društvo slobodnih ljudi, sa kojima posle Zelenog zvona gradim nešto novo. Tako da je osnovna poruka koja me je pratila za ovih sedam godina, pozajmljeni slogan naših prijatelja iz Ivanjice, prognane a slobodne Nušićijade, koja je dobila nagradu za Dobar primer Novog Optimizma. Ta poruka „prognani a slobodni“ je nešto što može da se instalira u sam srž naše debate,“ poručio je Grubački. 

Na YOUTUBE kanalu Novog Optimizma možete pogledati film o Zelenom zvonu. 

LINK: Zatvaranje Zelenog zvona 1991-2016. – crtice svedočenja prijatelja, poštovalaca i osnivača

 

Dragoljub Draža Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa, kao moderator tribine, podsetio je na rušenje u Savamali kao simbola Vučićeve vlasti.

„Danas je vest priznanje predsednika da je baš on taj koji je rušio u Savamali, što nikoga nije iznenadilo, sada se saznalo za ono što se i pretpostavljalo,“ rekao je Petrović.

Senka Jankov profesorka sociologije zrenjaninske Gimnazije i članica UO Novog Optimizma osvrnula se na period funkcionisanja Zelenog zvona, ocenivši da je taj kultni pozorišni klub bio oaza slobodne, kritičke misli, razmene mišljenja, okupljanja mladih. Danas, kako je ocenila, ono što mladima Zrenjanin nudi je „tužno i sumorno“.

„U Zelenom zvonu učenici su dobijali priliku da javno govore, i duh aktivizam je bio održavan. Razgovaralo se o nečemu što je nosilo određenu poruku, a to je bilo nepristajanje na mrak koji je nailazio. Od momenta kada je Zeleno zvono zatvoreno, ja kao prosvetni radnik smatram da ne postoji prostor u kome bi se profesori i učenici susreli i razmenili informacije, stvorile kreativne ideje. Ostali smo bez mogućnosti da slobodno i javno govorimo o temama koje su za Zrenjanin jako važne. Danas ne postoje mesta susretanja, razmene ideja, i to jasno govori da je svako slobodno mesto za ovu vlast nepoželjno, zato je i jasno zašto Zelenog zvona više nema,“ poručila je Jankov.

Dramski pisac Ivan Lalić rekao je da su prostori slobodne misli izloženi raznim pritiscima od strane režima, ali da je potrebno da se pokrene ciklus promena.

„Prošlo je dosta vremena. Sada je trenutak da budemo proaktivni, a ne samo da se sećamo. Mi imamo obavezu da budemo uključeni, da ne budemo samo disidenti, već i da iznosimo ideje i pokrećemo platforme. U suprotnom mi smo pristali na propadanje. Potrebno je da se građani pokrenu aktivistički,“ izjavio je Lalić.

Osvrnuvši se na slučaj rušenja u Savamali i Vučićevog priznanja da je on „bio čovek koji je doneo odluku da se ruše protivpravne udžerice“, narodni poslanik Radomir Lazović je rekao da se Vučić služi manipulacijama, te da sedam godina poriče da ime veze sa Savamalom a onda kaže da je on sam to naručio.

„Koja to vrsta magle stoji pred ljudima kada oni pomisle da je bilo šta tačno. Zato su važne ovakve tribine, jer je to društveni dijalog u kome treba da dođemo do odgovora na neka pitanja, a to su pitanja koja nas niko ne pita. Da li je to društvo u kome ima Zelenog zvona ili je to društvo u kome je ono zaključano,“ rekao je Lazović.

Prema njegovim rečima, nije dovoljno reći da nešto ne valja, već je pitanje šta uraditi da bi se to promenilo. Lazović je rekao da do promena ne može doći samo ako se nađe konkretna zamena za Vučića, njegov foto-robot.

„Verujem da su potrebne različite vrste borbe, a SNS želi da ugasi sve različitosti, da se mi svi međusobno napadamo. Mislim da je neka vrsta drugačije borbe potrebna a to je ‘razvlašćivanje’. To znači da na mesta donošenja odluka dođu ljudi koji će da sprovode javni interes, nama treba zamena za male brojne Vučiće. Mi moramo da probudimo snagu u sebi kako bi došlo do promena,“ poručio je Lazović.  

Advokat Rodoljub Šabić je rekao da je demokratija u Srbiji svedena na partijske interese i da svako može da radi šta hoće. Stoga, smatra on, u Srbiji je ključno pitanje opstanka.

„Ova zemlja je danas suočena sa činjenicom da je među najsiromašnijim u Evropi, da je na globalnom indeksu korupcije istorijski najlošija, nalazi se na globalnom indeksu organizovanog kriminala. Ova zemlja ima dramatične socijalne razlike. Takvo društvo ne može da traje dugo. Svake godine odlaze mladi ljudi, na duže staze to je brisanje perspektive,“ rekao je Šabić.

Kako je ocenio, potrebno je da se probudi nada, uspostavi komunikacija sa svim delovima društva pa i onima sa kojima se ne slažemo.

„Moramo stvoriti jasnu situaciju da su institucije one koje štite građane i zakone. Priča o demokratiji nije apstraktna. To je pitanje opstanka i čovek se s tim može pomiriti i nestati, ali ovo društvo mora da se pokrene. Važno je kakva će biti Srbija posle Vučića, ista se greška ne sme ponoviti,“ poručio je Šabić.

Profesorka Milena Dragićević Šešić je ocenila da je u Srbiji dugoročni problem izgradnja vrednosnog sistema. Prema njenoj oceni, potrebno je još puno toga uraditi na pitanjima kao što su mesta sećanja, suočavanje sa prošlošću i kreiranje novih kulturnih politika. Kao primer nekvaliteta i korumpiranih odluka navela je „Beograd na vodi“.

„Sve što se danas zida nažalost ostaće i nakon Vučića, tako da će i Srbija nakon Vučića biti u skladu sa tim građevinama. Ono što je tragično jeste da danas mladi smatraju da je to lepo iako arhitekte kažu da je to nešto najružnije u Beogradu. Upravo to dovoljno govori šta kao kulturološko nasleđe ostavlja ovaj režim,“ kaže Šešić.

Pored toga, ističe profesorka, ovaj režim ostavlja autoritarniju zemlju nego što je ikada bila, „koja je fascinirana Putinom“. Ona je ukazala da je prisutna „užasna“ politika sećanja koja je zasnovana na viktimizaciji, a suočavanje sa prošlošću se neće moći sprovesti ni 20 godina posle Vučića  jer je „narod uveren da nema sa čime da se suoči“.

Šešić je ocenila da je ovo privid liberalnog društva, u kome nema demokratije, ali iako ima institucija i zakona, suštinski nema ničega.

„Ja se bojim da će dugoročno gledajući naš najveći problem biti izgradnja novog vrednosnog sistema, koji će podrazumevati borbu za demokratiju i institucije. Nismo uspeli da stvorimo sistem kroz koji će se povezati mesta otpora. Moramo biti još zahtevniji i aktivniji,“ istakla je Šešić.

Kompletan snimak sa tribine u Zrenjaninu možete pogledati na YOUTUBE kanalu Novog Optimizma: Dogovor za budućnost – Srbija posle Vučića / Zrenjanin 24. april

 

SEĆANJE NA ZELENO ZVONO

 

Nakon debate učesnici su prošetali do pozorišta na čijoj je zgradi postavljena spomen tabla posvećena Zelenom zvonu (1991-2016), koje je za 25 godina postojanja, 22 godine delovalo u pozorištu u Zrenjaninu.

Inicijator je narodni poslanik Radomir Lazović koji je rekao da je spomen tabla gest čuvanja sećanja na Zeleno zvono, jer je to bilo mesto promocije kulturnih aktivnosti, slobode i kritičke misli, održavanja koncerata, tribina. Lazović je rekao da takvom prostoru treba odati priznanje.  

„Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas inicirao postavljanje spomen table posvećene 25 godina postojanja Zelenog zvona, koje je pune 22 godine bilo i deo pozorišta u samom istoimenom Pozorišnom klubu. Ujedno ovo je bila i prilika da iskažemo i veliku zahvalnost Branislavu Guti Grubačkom za energiju koju je uložio u osnivanje i vođenje ovog mesta slobode, kritičke misli i beskrajne umetničke produkcije. Simbolično, danas je takođe i sedma godišnjica zatvaranja ovog kultnog mesta u Zrenjaninu. Često tek kada nešto izgubimo, shvatamo koliko je bilo veliko i značajno. Tako je bilo i sa Zelenim zvonom, ispred čijeg imena je održano preko 1700 koncerata i preko 1000 tribina, promocija, i raznih drugih kulturnih i obrazovanih aktivnosti. Ovu tablu postavili smo sa idejom Nove odgovornosti koja nas obavezuje da nasleđe i značaj Zelenog zvona sačuvamo, kao i idejom Novog optimizma da nam ono posluži kao temelj za novo društvo kojem težimo,“ poručio je Lazović.