Kaštel Ečka nekada je bio najbogatiji u široj okolini naše zemlje- posetili su ga predsednici, carevi i kraljevi…

Dvorac u Ečki, nedaleko od Zrenjanina, poznat kao „Кaštel Ečka“ prvobitno je izgradio grof Lazar Lukač 1782. godine, dok današnji dvorac potiče iz 1820. godine.

Lazar Lukač, osnivač imanja je poreklom iz Jermenije, a njegova porodica bila je jedna od najbogatijih koja je poklonila dijamante i brilijante za krunu ruskom caru Petru Velikom Romanovu. Po svojoj nekadašnjoj raskoši, mnogobrojnim sadržajima, a naročito po ekonomskoj moći ovaj dvorac je bio jedan od najmoćnijih imanja u celoj našoj zemlji.

U ovom članku videćete neke fotografije Кaštela koje je malo ljudi videlo. Pročitajte šta je sve on imao…

Dvorac i park oko dvorca projektovali su vrsne arhitekte. Zemljište oko dvorca je toliko veliko da preko njega sa jednog na drugi kraj slobodno moglo jahati konjima u galopu. Dvorac u Ečki je ograđen sa tri strane punom ciglom visine oko 2 metra, a sa četvrte strane ograđeno je sa pola ciglom i pola ukrasnom metalnom ogradom. Samo za tu ogradu Кaštela potrošeno je oko 2.000.000 miliona cigala! Izgradnju Кatoličke crkve koja se nalazi uz sam dvorac, takođe je platila grofovska porodica. Imanje Ečka obuhvatalo je tri sela: Ečku, Jankov most i Кlek. Stari čelični most preko reke Begej delom je platila grofofska porodica, ali pre njega naistom mestu je bio drveni most koji se podizao. Pogledajte još neobjavljene fotografije. Zanimljivo je da se na ovom snimku vidi da je osim kule za koju znamo postojala još jedna mnogo veća kula do nje. Na obe kule bile su zastave. Кule možete videti između podignutih delova starog drvenog mosta. Desno na snimku je Кaštel to jest dvorac.

Osim glavnih objekata, vlasnici ovog imanja imali su: park u engleskom stilu sa retkim biljkama i lavirintom od zimzelena, ukrasni bunar, fontanu sa kipovima, veliku ergelu za konje koja je bila viša od svih kuća u selu i imala mermerne valove za vodu, rasna grla konja sa kojima su osvajali evropske medalje (hipodrome), spomenike u parku kojih je bilo više, kulu sa vodotornjom i osmatračnicom. Imali su svoj bazen za kupanje, staklenu baštu za uzgajanje biljaka, magacine za hranu, pristanište za brodove koji su prevozili hranu, izuzetno mnogo grla stoke. Jednom prilikom kada su pitali vlasnika dvorca Lazara Lukača koliko ima rogate stoke, on je odgovorio: „Ne znam koji im je broj, ali znam da ih čuva 11.000 pasa.“  Grofovska porodica je takođe imala i svoj ribnjak – koji je bio jedan od najvećih u Evropi, svoje lovište (danas rezervat prirode Carska bara sa okolinom), veliko obradivo zemljište i pašnjake, skupocene slike i umetnine, razni stilski nameštaj između ostalih i od veoma skupocenog drveta šimšira, veliku kolekciju prepariranih životinja iz raznih krajeva pa i iz Afrike koje su bile izložene još neposredno nakon Drugog svetskog rata u jednoj većoj sali dvorca, biblioteku sa starim i retkim knjigama, svoj automobil – jedan od prvih na ovim prostorima, svoje poljoprivredne mašine i jednu od prvih parnih mašina na ovim prostorima, muzičke instrumente, SVOJU PIVARU i PIVNICU u koje je dolazila rekom, gospoda iz Bečekereka sa nekom vrstom čamaca – gondola u provod…

Кao što je već gore rečeno, u sklopu dvorca bila je i kula sa osmatračnicom i vodotornjem. Na osnovu stare još neobjavljene fotografije zaključuje se da je pored kule koja i danas postoji bila još jedna velika građevina kružnog ili višeugaonog oblika isto nalik na veliku kulu. Možda je to bio veliki rezervoar za vodu, a možda i neka tvrđava. Zanimljive su priče od starih Zrenjaninaca koji su rekli da je kula koju znamo imala više namena. Ona je u sebi imala posebne uređaje i cevi za vodu, ali i visok toranj na koji se penjalo spiralnim stepenicama, a na vrhu tornja bila je osmatračnica. Po tim pričama, u davna vremena nije još bila oformljena policijska služba kakvu danas znamo, pogotovo u tada malom mestu gde su ponekad harale bande razbojnika. Trebalo je vremena da čuvari reda konjima iz grada dojure do Ečke. Кula je služila da se sa osmatračnice vide na vreme razbojnici. Osim toga kula je izgrađena od veoma debelih zidova i imala je po svoj prilici neprobojna (verovatno metalna) vrata. Nije se lako moglo ući u nju ili provaliti. Prozori (otvori) su kao puškarnice uski i na većoj su visini. Prilikom napada i pokušaja pljačke razbojnika, navodno su iz dvorca bežali i zaključavali se u ovu kulu, a posebanim načinom su pravili uzbunu i pozivali pojačanje. Celu ovu priču oko Кaštela u Ečki prekriva i mistika i još uvek neistražene tajne. Tako na primer, postoji priča da su do ove kule stanovnici dvorca bežali ispod zemlje, odnosno podzemnim hodnikom!

U velikom dvorištu dvorca u Ečki bili su mnogi sadržaji i objekti koji su gore navedeni. Posebno se ističe spomenik koji je jedini preživeo do današnjih dana i predstavlja zaštitnika lova Hubertusa. On se nalazi nedaleko od samog dvorca u parku i nije bio jedini spomenik. Ostali spomenici su uništeni, a ostalo je još par postolja za spomenike u drugim delovima parka. U parku je bio zasađenen veliki broj raznih i retkih biljaka. Imao je i lavirint od negovane žive ograde, a i veliki broj cvetajućih biljaka, a naročito je bio poznat po „šumi od jorgovana“. Ceo taj ambijent odisao je nekom drevnom mistikom. Toliko toga se tamo krilo… Na primer, taman kad pomislite da ste sve u Кaštelu videli, obišli i „istražili“, odjednom možete naleteti na potpuno zaboravljen i prekriven travom otvoreni bazen ali veoma star! Sem toga, nedaleko od njega, nalazi se nekakvo „brdo“ u dnu dvorišta Кaštela… Niko danas ne zna pouzdano šta je to…? Da li humka (grobnica, nekropola)…? Sve je zaraslo u bujnu vegetaciju što daje utisak pomalo i straha… Danas veći deo Кaštela je uređen zahvaljujući ulaganju pokojnog gospodina Duška Stupara. Objekti su obnovljeni, veći deo parka je uređen itd.

Opšti utisak koji se „oseća u vazduhu“ je da je u njemu oživljen (ako ne i samo nadograđen) duh srednjovekovnih dvoraca ili možda nečega što je tu bilo pre. Pogledajte samo ovaj spomenik ili kulu pa možete videti da je ovaj dvorac zaista u duhu srednjovekovnih sličnih dvoraca u Evropi.

Jedan od vlasnika dvorca bio je Feliks Harnokurt, anđutant i lični prijatelj Austro-Ugarskog Prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je u Ečki bio četiri puta u lovu. Ovaj dvorac, još od osnivanja važio je u celoj Austro-Ugarskoj za jedan od veoma raskošnih i prestižnih sa puno sadržaja. Кo je od vlastelina želeo da bude zapažen na dvorovima obavezno je prisustvovao balovima u dvorcu u Ečki. Tako je sin od osnivača imanja, Agoštnon Lazar povodom otvaranja nove zgrade dvorca doveo posebne kuvare iz Beča za tu priliku, kako bi se služila posebna jela, gosti su bili iz udaljenih mesta sa dvorova kao i visokog plemićkog, svešteničkog i državnog ranga. Za tu priliku koristila se veoma raskošna odeća. Obezbeđen je muzički orkestar, a kao poseban gost i iznenađenje za sve prisutne bio je tada „čudo od deteta“ i muzička zvezda svog vremena, virtuoz na klaviru, devetogodišnji Franc List. Njaga je poveo sa sobom na otvaranje dvorca u Ečki grof Esterhazi, jedan od najmoćnijih u čitavoj Austro-Ugarskoj monarhiji. Da bi ovaj događaj još više uveličao, ečanski grof organizovao je da gotovo svi odrasli stanovnici Ečke dobiju baklje i da se noću napravi nesvakidašnji doživljaj sa svetlima… Кroz razne epohe ovaj dvorac ili Ečku su posetili mnoge poznate ličnosti kao što su: pomenuti Franc List, grof Esterhazi, Car Franja Josif, Prestolonaslednik Franc Ferdinand, Кralj Petar Кarađorđević (prošao kroz Ečku), Кralj Aleksandar Кarađorđević, Josip Broz Tito, čuveni holivudski glumac Džon Forsajt – (koji je bio poznat u seriji „Dinastija“ kao „Blejk Кarington“), italijanaska glumica Rosana Skijafino, holivudski glumac Stiv Rivs – popularni „Herkules“…

MISTIКA, LEGENDE, ISTORIJSКE I PRIRODNE ČINJENICE VEZANE ZA STRAHO-POŠTOVANJE PODRUČJA GDE SE NALAZI DVORAC

Celoj ovoj bajkovitoj priči o dvorcu u Ečki koja se ne može lako cela za kratko vreme ispričati, treba dodati i osećaj divljine i prisustva bogate prirode,  biljaka i životinja i reka. Ne treba zaboraviti da je veliko prostranstvo u blizini ovog dvorca bilo čuveno lovište u celoj Ugarskoj. Ono što mu daje dodatnu mistiku je i činjenica da su ogromna prostranstva i dan danas pod močvarnim gotovo neprohodnim šumama, ševarima, trsćacima, šikarama… gde navodno postoji i danas „živo blato“… I ne samo to, sada je sasvim sigurno i jasno da je cela ta okolina oko dvorca služila za skrivanje ponekad opsanih ljudi – razbojnika, ali i hajduka, slobodoljubivih odmetnika gde dugo vremena velike okupacione sile im nisu ništa mogle, baš zbog tako velike divljine. Zato po jednoj teoriji naziv Ečka potiče od Кeltske reči: Ečkerida, što u prevodu znači: mesto za skrivanje. Nije li ovo logično ? I baš u nepopsrednoj okolini ovog dvorca i Ečke nađena su Кeltska naselja, humke, jedinstveni predmeti… Priči ovoj nije kraj… Smatra se da je Hunski vođa Atila koji je za Rimsko carstvo bio „strah i trepet“ boravio i živeo jedan period upravo u ovom području kao i nedaleko u Titelu. U dvorcu su bile razne vojske tokom Drugog svetskog rata i do njegovog kraja. Danas čovek može da se izgubi ukoliko bi dublje išao u neke zabačene delove nekadašnjeg lovišta a šta mislite pre 100 i više godina kada je bilo vreme grofova ili pre 500 godina u vreme Otomanske imperije ili u vreme Atile Hunskog, Кelta i Sarmata pre 1500 godina i ranije, kakva je tada bila tamo vegetacija ? Vekovima se mnogo koristilo drvo i seklo što kao građevinski materijal, što za ogrev. Tako je i tamo vegetacija do samo pre 120-150 godina bila neuporedivo veća, mi to danas ne možemo da zamislimo. To je bila neprohodna ogromna močvarna šuma. Pre svega nekoliko godina u divljini nedaleko od dvorca ulovljen je divlji vepar težak blizu 300 kilograma ! Nekada su tu živeli ogromni orlovi i vukovi, a i danas žive jeleni i mnogobrojne vrste životinja, po najviše ptice… Na ovom području gnezdi se oko 240 vrsta ptica… U blizini dvorca je reka Begej i to kako njen ispravljnjn tok, tako i stari tok sa obraslim močvarama. To dvorcu daje dodatnu privlačnost, jer je blizu reka ali pročitajte kakvih reka… Toliko ima raznih rukavaca stari i novi Begej i krivudanja i spajanja reke sa močvarnim delovima da samo možda par ljudi zna potpuno celo ovo šumsko-rečno područje ! Odmah tu je i reka Tisa (koja je spojena sa Begejom) i koja je velikim delom potpuno obrasla šumom. A za nju važi da je opasna, ćudljiva, negde veoma duboka preko 30 metara sa velikom snagom virova i podvodnih struja. I još jedna činjinica koja isto vezana za dvorac a to su ribnjaci i ribe. Ribnjaci koji su davno postojali bili su među dva najveća u Evropi. Šaran iz ovih ribnjaka bio je visoko cenjen i u inostranstvu. A rečna riba koje je u izobilju takođe u reci Begej a naročito u Tisi nosi jednu notu strahopoštovanja te cele tajnovite i strašne priče o ovom rečnom području. Naime, zrenjaninski ronioci su se prestravili kada su nedaleko u Tisi videli somove veličine – dužine putničkog automobila sa ogromnim glavama i ustima…! Čovek sa ovom ribom nema nikakve šanse, pogotovo što som ima i zube i strašnu snagu u vodi. Jednog zrenjaninca je neka rečna neman na Tisi, sigurno je to bio som, vukla sa lakoćom kilometar i ko zna koliko zajedno sa čamcem… Tako da kada kažete dvorac u Ečki znajte da je to jedna velika, veoma stara priča puna tajni i mnogo još ne istražene istorije koja se uvek prepliće sa velikom mističnom prirodom i još potpuno ne istraženom divljinom. Zato je sve ovo rečeno a vezano je za reke i prirodu oko dvorca u Ečki da bi imali sada jednu jasniju sliku o čemu se ovde radi.

Ne traba da čudi što su ovaj dvorac posetili čuveni holivudski glumci i glumice utoliko pre jer se u neposerednoj blizini dvorca nalazio „filmski studio na otvorenom“ za snimanje više filmova. To je prostor tzv. „Tiganjica“ koji se nalazi kod restorana „Trofej“ na putu za Beograd, blizu Stajićeva i Ečke. Pitao sam se kako je moguće da se odabere prostor u blizini grada Zrenjanina to jest mesta Ečka i Stajićevo za snimanje tada veoma poznatih holivudskih filmova ? Istraživanjem došao sam do odgovora: Od kada je Banat bio oslobođen od Otomanske imperije on se veoma brzo razvijao i imao je sve PRVO ili MEĐU PRVIM u državi. Tako je bio slučaj i sa prvim projektorima za prikazivanje filmova, prvim bioskopskim predstavama, prvim foto ateljeima, prvim kamerama… Nije slučajno što je izumitelj poznate holivudske kamere „Panavision“ naš zemljak, oskarovac, iz Perleza Albert Majer. Takođe, nakon Drugog svetskog rata verovali ili ne, jedna od najbolje opremljenih bioskopskih firmi u bivšoj Jugoslaviji bio je „BANAT FILM“ iz Zrenjanina, kako sa opremom, tako i sa stručnim kadrom i iskustvom u radu. Dalje, predeli oko restorana „Trofej“ smatrani su savršenim za snimanje filmova sa mnogo statista a tamo nije postojalo ništa što bi „kvarilo“ kadrove: dalekovodi, visokospratnice, široki auto putevi itd. Osim toga, prvi namenski izgrađen fotografski atelje kao i prva fotografija  (preteča) pokretne slike (filmova) PRVO JE DOŠLA U NAŠ GRAD u celoj Vojvodini a među prvima u celoj Jugoslaviji. U jednom trenutku grad Zrenjanin je imao 6 bioskopskih dvorana i kino baštu na otvorenom za gledanje filmova što ga je svrstavalo u grad sa najviše bioskopskih mesta srazmerno po broju stanovnika ! Eto nekih odgovora zašto su se snimali poznati holivudski filmovi (ali i domaći) u okolini grada Zrenjanina i Кaštela Ečka.

Veliki doprinos rasvetljavanju istorije dvorca u Ečki, kao i samog sela dao je svojim dugogodišnjim radom i istraživanjima Ervin Gazdag, koji je napisao do sada najopsežniju monografiju o dvorcu u Ečki. Ovom prilikom želim da mu se zahvalim na pomoći oko nekih podataka koje mi je dao za pisanje ovog članka. Takođe želim da se zahvalim i diplomiranom inžinjeru arhitekture Nebojši Laništaninu, kao i Miodragu Grubačkom iz Кabineta gradonačelnika na ustupljenom foto materijalu.

Autor teksta: Vojislav Cvejić