Zrenjanin- U Malom salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, u utorak 17. oktobra, sa početkom u 19 časova biće svečano otvorena izložba „Tradicija vašara u Srbiji“.
Izložba je rezultat rada 24 etnologa iz 18 muzejskih institucija naše zemlje među kojima su i kustosi zrenjaninskog muzeja, mr Rajka Grubić i Branka Sikimić. Narodni muzej Zrenjanin je deveti domaćin ove putujuće izložbe koja je priređena u okviru Etnološke sekcije Muzejskog društva Srbije. Njenu realizaciju omogućilo je Ministarstvo za kulturu i informisanje.
Izložba se sastoji od postera i fotografija i taj deo izložbe putuje od muzeja do muzeja, a svaki muzej u koji izložba dođe, prikazuje svoje etnološke predmete koji su kupljeni na vašarima ili su se svojevremeno prodavali na vašarima.
Koliko su vašari zapravo važan društveno-ekonomski fenomen govori i činjenica da je Etnološka sekcija Muzejskog društva Srbije odabrala baš vašare kao temu svoje prve zajedničke izložbe. Tokom prethodnih decenija etnolozi zaposleni u muzejima su prikupili vrednu građu o najznačajnijim vašarima na našim prostorima, a mnogi to čine i danas. Radi se o arhivalijama, fotografijama i video-zapisima nastalim od sredine 20. veka do današnjih dana. Izložba „Tradicija vašara u Srbiji“ nastala je sa idejom da se deo ove građe objedini i prikaže najširoj javnosti. Takođe, želja sekcije je bila i da promoviše praksu zajedničkog rada u oblasti prezentacije kulturnog nasleđa.
Izložba u Narodnom muzeju Zrenjanin biće upotpunjena eksponatima iz zbirke Etnološkog odeljenja. Publici će biti dostupna do 15. novembra, kada izložba nastavlja svoj put. Ona je najbolji prikaz zašto su još tridesetih godina dvadesetog veka etnolozi prepoznali vašare kao jedan društveni i privredni fenomen koji, i nakon tradicije duže od dva veka, nastavlja da oko šatre, ringišpila i liciderskih srca okuplja mase ljudi.
Uvodna reč u katologu predsednice Etnološke sekcije Ivane Jovanović Gudurić:
Još je Vuk Stefanović Karadžić u Srpskom rječniku dobro uočio i sažeto opisao osnovne funkcije vašara: versku, trgovačku, zabavnu i društvenu.
Održavanje vašara se i danas vezuje za velike crkvene praznike, a nekada su se i fizički odvijali u portama ili u blizini pravoslavnih hramova. Ekonomski aspekt vašara ogleda se, pre svega, u trgovini, koja je tokom vekova, a i danas, predstavljala njihovu primarnu odrednicu. Na vašarima se trgovalo stokom, žitaricama i drugim poljoprivrednim proizvodima. Oni su bili glavna mesta na kojima su svoje proizvode plasirale zanatlije, a prodavali su se i proizvodi domaće radinosti. Vremenom, zabavna funkcija vašara postajala je sve izraženija. Zabavni život odvija se pod vašarskim šatrama uz prepoznatljivu gastronomsku ponudu i muziku u okviru zabavnih parkova. U socijalnom smislu, vašari su oduvek bili mesta susretanja, specifičnog gostoprimstva, ali i uspostavljanja novih veza. Svaki segment ovih masovnih narodnih okupljanja bio je utvrđen pisanim zakonima i regulativama, dok su oblici ponašanja uređivani pisanim i nepisanim pravilima.
Kroz temu vašara etnolozi imaju mogućnost prezentacije i inerpretacije različitih segmenata našeg kulturnog nasleđa. Na ovim spefičnim prostorima prepliću se različite etnološke teme, od zanatstva do tradicionalne gastronomije i ritualnih oblika ponašanja. Istovremeno, današnji vašari predstavljaju odlično polje na kojem se ogledaju fenomeni kao što su potrošačka kultura, hiperprodukcija, prodor inustrijske robe ili novokomponovana muzika. Zato vašari, sa svim svojim specifičnostima, ostaju nepresušan izvor za proučavanje najrazličitijih segmenata tradicionalne i savremene kulture.
