Pogledajte kompletan program Kulturnog centra za novembar

Pogledajte kompletan program Kulturnog centra za novembar:

DEČJI PROGRAM KULTURNOG CENTRA ZRENjANINA
Fejsbuk strana KCZR – Svake subote u 10 časova

– Tokom novembra nastavljamo sa onlajn radionicama Kulturnog centra. Svake subote pratioci i posetioce naše Fejsbuk strane mogu da očekuju nova znanja, uputstva za savladavanje određenih veština, praktične savete, edukativne i zabavne sadržaje namenjene najmlađima…
– U subotu, 4. novembra na Fejsbuk strani Kulturnog centra od 10 časova biće održana zanatska radionica OSŠ „9. maj“ u saradnji sa učenicima OŠ „Jovan Cvijić“ iz Zrenjanina.

Previđen raspored održavanja narednih radionica:

Subota, 11. novembar
Kreativna radionica ‚‚Sovice mudrice‚‚

Subota, 18. novembar
Animacija – ‚‚Cekom‚‚

Subota, 25. novembar
‚‚Drugarstvo‚‚ – radionica sa Tanjom Brcan

Podsetnik
U toku trajanja elektronskog dečjeg programa predviđeno je da neki od učesnika, prateći onlajn program KCZR, ukoliko žele, snime svoj video zapis na osnovu datih uputstava i učestvuju u nagradnoj igri u kojoj najuspešnije učesnike očekuju vredne nagrade. Video prilozi šalju se na elektronsku adresu: nikoleta@kczr.org

 

PESNIČKO VEČE NEMANjE RADULjA

„Skriveno u meni, ili postoji“ naziv je pesničke večeri na kojoj će se predstaviti Nemanja Radulj, srednjoškolac koji se bavi pisanjem poezije. Na početku stihovi su mu bili šaljivog karaktera, kasnije prelazi na ljubavnu poeziju dok su mu trenutna inspiracija ljudska osećanja i oblast životne filozofije. Poetsko veče će se održati u Kulturnom centru Zrenjanina u subotu, 4. novembra sa početkom u 18 časova. Na promociji pored autora govoriće i Marina Pejić, profesorka srpskog jezika Zrenjaninske gimnazije. Veče poezije organizuje Kancelarija za mlade u saradnji sa Kulturnim centrom Zrenjanina.

O sebi i svojoj poeziji Nemanja Radulj naveo je sledeće:
„Rođen sam 11. marta 2005. u Beogradu, trenutno živim u Česteregu. Učenik sam Zrenjaninske gimanzije. Poezijom se bavim od svoje osme godine, prva pesma mi se zvala “Krug”. Tematika mog pisanja je veoma raznovrsna, od dečije, šaljive, ljubavne poezije, pa sve do filozofskih tema i tema vezanih za tugu, bol, anksioznost i sve ono što muči čoveka, kroz svoja viđenja i svoja iskustva…”

OPERA „NA URANKU“

Jedna od najpoznatijih i prva domaća opera „Na uranku“ (kompozitora) Stanislava Biničkog za koju je operski libreto napisao Branislav Nušić biće izvedena u subotu, 4. novembra u 20 časova na Velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina. Muzičko-scensko delo koje će zrenjaninska publika imati priliku da pogleda je značajan umetnički projekat rediteljke i dramaturga Jovane Solunović Mitrović koji je ujedno i deo njene doktorske disertacije a i projekta digitalizacije opere urađenog u cilju širenja kulturnog nasleđa. Opera „Na uranku“ je nastala 1903. godine, a radnja je smeštena u srpskom selu pod turskom vlašću gde se rađa ljubav između Radeta i Stanke. U digitalnoj verziji ove priče smeštene u 21. vek, naglasak je stavljen na feministički narativ i prikazivanje promena u društvu, posebno u vezi sa položajem žena i problemom femicida. Radnja se i dalje odvija u srpskom ruralnom mestu, ali pod okriljem savremenih društvenih i kulturnih uticaja. Uloge tumače: Aleksandra Petrović – sopran (Stanka), Aleksandra Ristić – mecosopran (Anđa), Damjan Mišić – tenor (Rade) i Marko Milisavljević – bariton (Redžep). Koreografiju i scenski pokret uradila je Malgoržata Osipinska, video produkciju Igor Jovanović, muzičku produkciju i adaptaciju kompozicije uradio je Marko Pejčić. Opera je urađena u koprodukciji Fakulteta umetnosti u Nišu, Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu i Narodnog pozorišta u Nišu.

Karte po ceni od 1000 dinara prodaju se na biletarnici Kulturnog centra Zrenjanina radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova i pre početka izvođenja.

Opera „Na uranku“ u jednom činu
– Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=hgiWGSCZD64

Stanka: Aleksandra Petrović – sopran
Anđa: Aleksandra Ristić – mecosopran
Rade: Damjan Mišić – tenor
Redžep: Marko Milisavljević – bariton

Kompozitor: Stanislav Binički
Libreto: Branislav Nušić

Koreografija i scenski pokret: Malgoržata Osipinska

Video dizajn: Igor Jovanović

Muzička produkcija: Marko Pejčić

Idejno rešenje i koncept scenografije i kostima: Jovana Solunović-Mitrović

Hor pripremila: Ivana Mirović

Reditelj i dramaturg: Jovana Solunović-Mitrović

Hor: Jelena G. Todorović, Jelena J. Todorović, Ivana Milošević, Marija Aksić Nikola Đorđević, Todor Krunić, Mihajlo Janaćković, Miloš Đorđević, Miloš Borić.

Koprodukcija Fakulteta umetnosti u Nišu, Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu i Narodnog pozorišta u Nišu.

Projekat digitalizacije malih operskih formi je deo istraživanja u okviru doktorske disertacije. Cilj projekta je da se omogući digitalna distribucija manjih opera u cilju širenja kulturnog nasleđa i dostupnosti ovih umetničkih dela publici širom sveta.
Za uspešnu digitalizaciju malih opera, istraživanje obuhvata proces digitalizacije audio i video zapisa, digitalizaciju libreta i muzičkih partitura, kao i izradu digitalnih scenskih elemenata.
U današnjem digitalnom dobu, tehnološki napredak igra ključnu ulogu u oblikovanju našeg iskustva i pristupa umetnosti. Jedna od oblasti umetnosti koja se suočava sa izazovima i potrebama savremene publike jeste opera. Tradicionalno gledajući, opera je složena i grandiozna forma izvođenja koja je često bila predstavljena u okvirima elitizma. Međutim, razvojem tehnologije i digitalizacijom, otvara se mogućnost da opera postane dostupna i privlačna širem krugu ljudi.
Projekat digitalizacije malihoperskih formi predstavlja prirodan korak u evoluciji ove umetničke forme. Kroz proces digitalizacije, operski aranžmani mogu biti transformisani u zvuk koji je blizak savremenoj publici. Na taj način, opera se može približiti novim generacijama i široj publici koja možda nije imala priliku da iskusi ovu vrstu umetnosti na tradicionalan način.
Projekat digitalizacije malihoperskih formi ima za cilj da spoji tradicionalnu umetnost opere sa savremenom tehnologijom i odgovori na očekivanja publike. Kroz digitalizaciju operskih aranžmana stvara se novi prostor za razumevanje i upoznavanje sa ovom vrstom umetnosti.
Ovaj projekat doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa manjih opera, kao i promociji i popularizaciji ovog žanra umetnosti.

 

Opera je nastala 1903. godine, a radnja je smeštena u srpskom selu pod turskom vlašću gde se rađa ljubav između Radeta i Stanke. Stanka dolazi na bunar po vodu očekujući Radeta. On brzo dolazi i njih dvoje pričaju o svojoj ljubavi i čežnji. Nailazi Radetova majka Anđa koja ih blagosilja i odobrava venčanje. Stanka se zadrži na livadi berući cveće zbog skore svadbe. Seoski aga Redžep, beznadežno zaljubljen u Stanku, namerava da osujeti njen brak sa Radetom. On nailazi i zaklinje Stanku da mora odgovoriti na njegovu ljubav. Ona mu odgovara da voli Radeta, on joj preti, a ona se otima i beži. Sledećeg jutra selo se okupilo u veselju u čast venčanja mladih. Iznenada se javlja Redžep i u velikom besu govori da je Rade „sin greha, sin celoga sela”. Niko u to ne veruje. Pojavljuje se majka Anđa i na opšte zaprepašćenje priznaje da Rade jeste vanbračno dete, ali ne dete greha već ljubavi. U besu i očajanju Rade potegne oružje na svoju majku, ona presvisnu od bola, a Redžepovi ljudi na silu odvode Stanku.
U digitalnoj verziji ove priče smeštene u 21. vek, naglasak je stavljen na feministički narativ i prikazivanje promena u društvu, posebno u vezi sa položajem žena i problemom femicida. Radnja se i dalje odvija u srpskom ruralnom mestu, ali pod okriljem savremenih društvenih i kulturnih uticaja. Glavna junakinja Stanka, suočava se sa izazovima i ograničenjima koje nameće patrijarhalno društvo. Umesto da bude pasivni objekat želje muškaraca, Stanka je svesna svoje vrednosti, seksualnosti i prava na izbor. Njena ljubav prema Radetu nije samo romantična, već je i simbol borbe za slobodu i autentičnost. U ovoj digitalnoj verziji, tragedija koja se dešava u priči ima dublje značenje. Ubistvo majke Anđe od strane Radeta predstavlja eksploziju duboko ukorenjenog muškog nasilja, ali istovremeno i trenutak preloma za Radeta. Shvatajući posledice svog postupka, on postaje svestan svoje odgovornosti.
Digitalna verzija ove priče naglašava važnost feminizma i promene društvenih normi kako bi se stvorilo ravnopravnije i pravednije društvo. Prikazivanje ženske hrabrosti, kao i propitivanje patrijarhalnih vrednosti, služe kao podsticaj za dijalog o važnim pitanjima koja i danas postoje u našem društvu.

O rediteljki
Jovana Solunović-Mitrović je rođena u Nišu 1986.godine, gde završava osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Potom diplomira na odseku za solo pevanje na Fakultetu umetnosti u Nišu, a master studije iz oblasti teorije umetnosti i medija završava na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Školovanje iz oblasti teatrologije nastavlja na master studijama u Norveškoj gde je uspešno odbranila tezu o političkom pozorištu i gezamtkunstverku u egzilu pri Univerzitetu u Bergenu, a pod mentorstvom eminentnog skandinavskog profesora Knut UveArntzena. Dramaturgiju u praksi usavršava radeći na modernoj verziji Ibzenovog PerGinta, PeerGynt Dub, pod rediteljstvom Tore Vagn Lida, na bergenškoj Nacionalnoj sceni. Kao pozorišni producent, praksu je stekla u Norveškom nacionalnom pozorištu za savremeni ples ”CarteBlanche” gde je radila na projektu održivog razvoja i ekološke produkcije u okviru ”zelene agende” UN-a. Kao pedagog, osvojila je brojne nagrade sa svojim studentima iz oblasti solo pevanja i dramske umetnosti. Jovana je doktorand na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu gde se bavi izučavanjem procesa digitalizacije malih operskih formi, a opera „Na uranku“, Stanislava Biničkog, je njen doktorski/ umetnički projekat, vođen mentorstvom renomiranog redatelja profesora Božidara Đurovića. Jovana trenutno živi i radi u Bergenu.

 

 

 

 

U KULTURNOM CENTRU ZRENjANINA DOGAĐAJ – NAGRADA MLADE PUBLIKE EVROPSKE FILMSKE AKADEMIJE – PROJEKCIJA FILMA I RAZGOVOR SA PUBLIKOM

Filmski festival „Slobodna zona“ svake godine organizuje jednodnevni filmski događaj – Nagrada mlade publike Evropske filmske akademije, koji je namenjen učenicima uzrasta od 12 do 17 godina. Događaj se istovremeno održava u više od 40 evropskih zemalja i preko 70 evropskih gradova, a za cilj ima da mlade zainteresuje za evropsku kinematografiju. Među državama učesnicima nalazi se i Srbija, ove godine grad domaćin je Zrenjanin.
Program se organizuje u nedelju, 5. novembra u velikoj sali Kulturnog centra Zrenjanina od 14 časova i realizovaće se u dva dela: projekcijom filma „Sve će se promeniti“ i razgovora sa mladom publikom nakon projekcije.
– Ulaz je slobodan.

Više o filmu
Naslov filma: „Sve će se promeniti“ (Everything Will Change)
Žanrovi: Drama/Naučna-fantastika
Trajanje: 93 minuta
Zemlja porekla: Nemačka
Link: https://www.imdb.com/title/tt13086274/?ref=fn_al_tt_1

Sinopsis: U distopijskoj 2054. godini, tri prijatelja kreću na putovanje u prošlost kako bi ponovo otkrili izgubljeni biodiverzitet. Kako je sve to moglo da nestane? Ali sve će se promeniti kada prijatelji pronađu ključni trenutak u vremenu.

 

BIOSKOP KULTURNOG CENTRA ZRENjANINA

U bioskopu Kulturnog centra Zrenjanina u nedelju, 5. novembra u 11 časova u okviru matinea prikazuje se dečji animirani film «Trolovi – bend na okupu» a u večernjem terminu od 20 časova «Bučerov prelaz» sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulazi. Karte se prodaju na biletarnici Kulturnog centra za dečji film po ceni od 250 a za igrani u večernjem terminu po ceni od 300 dinara, radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova kao i pre početka projekcije.

Film: „ Bučerov prelaz“
Smeštena u sedamdesete godine 19. veka, adaptacija književnog dela Džona Vilijamsa prikazuje Nikolasa Kejdža kao lovca na bivole koji primamljuje naivnog mladića u ambicioznu ekspediciju na Stenovitim planinama Kolorada.
Režija: Gabe Polsky
Scenario: Gabe Polsky, Liam Satre-Meloy
Uloge: Nicolas Cage, Fred Hechinger, Rachel Keller, Xander Berkeley, Jeremy Bobb, Paul Raci
– Trejler: https://youtu.be/_8LkZf8A3Wo

Film: „Trolovi – bend na okupu“
Budite spremni za uzbudljivo, šareno porodično okupljanje, kao nikada do sada. Ana Kendrik i
Džastin Timberlejk vraćaju se svojim ulogama u novom poglavlju blokbaster muzičke franšize studija DrimVorks Animejšn – TROLOVI – BEND NA OKUPU.
„Nakon dva filma o prijateljstvu i zaljubljivanju Maka (Ana Kendrik) i Zakeralo (Džastin Timberlejk) sada su zvanično, konačno, par! Dok se zbližavaju, Maka otkriva da Zakeralo ima tajnu prošlost. Nekada je, sa svoja četiri brata, bio deo njenog omiljenog benda Brozon. Bend, ali i cela porodica, raspali su se kada je Zakeralo bio beba, a on od tada nije video svoju braću. Ali, kada je njegovog brata Flojda, zbog neverovatnog muzičkog talenta, kidnapovao par podlih pop zvezda zlikovaca, Zakeralo i Maka kreću na izazovno i emotivno putovanje, kako bi ujedinili braću i spasili Flojda od sudbine, koja je gora čak i od mračne pop kulture. Pored neobuzdane radosti karakteristične za TROLOVE i u ovom filmu čućemo neke nove ali i klasične pop hitove i imaćemo priliku da čujemo neke od najvećih zvezda muzičke industrije i najtalentovanije komičare.“
– Trejler: https://youtu.be/EoD5NpaNnYk

U nastavku pogledajte mesečni raspored projekcija:
Nedelja, 12. 11. /11 č. / dečji animirani film «Kantervilski duh»
– Radnja filma:
«Engleska s kraja devetnaestog veka, kada naučni pronalazak donosi nove poglede na svet, moderna američka porodica useljava se u svoju tek kupljenu seosku kuću kako bi saznala da li je okružuju duhovi. Ser Simon Kantervil uspešno pohodi terenom više od tri stotine godina, ali u momentu kada pokušava da uplaši nove ukućane susreće se sa novim izazovima.»
– Trejler: https://youtu.be/sTCAYKTn3zs
Nedelja, 12. 11. / 20 č. /domaći igrani film „Ovuda će proći put“
– Radnja filma:
„U odsečeno, zaboravljeno selo blizu kog će uskoro biti izgrađen autoput, stiže stranac. Meštani, puni nepoverenja i straha prema promeni koju put donosi, sumnjaju da i stranac ima neke veze sa tim i da skriva svoje prave namere. Nekoliko nesporazuma i laži je dovoljno da netrpeljivost meštana prema strancu preraste u otvoreni sukob, a Jana, devojka iz sela koja se zaljubila u stranca, shvata da je ona jedina koja može da ga spasi od opasnosti koja se nad njim nadvila.“
Režija: Nina Ognjanović
– U glavnim ulogama: Jana Bjelica, Zlatan Vidović, Vladimir Maksimović, Ninoslav Ćulum, Svetozar Cvetković, Branislava Stefanović, Igor Filipović, Pavle Čemerikić, Marta Bogosavljević, Eva Ras i Demijan Kostić.
Trejler: https://youtu.be/hg0Ywby87pw?si=D1NPRDbShZl3uLL9

Nedelja, 19. 11. /11 č. /dečji animirani film „Elemental“
Radnja filma:
„Diznijev i Piksarov „Elemental” je potpuno novi, originalni igrani film smešten u Element Sitiju, gde stanovnici u obliku vatre, vode, zemlje i vazduha žive zajedno. Priča prati Žišku, žilavog, oštroumnog i vatrenog ženskog lika, čije prijateljstvo sa zabavnim, ali opuštenim poput vode tipom, koji se zove Izvor, dovodi u pitanje njena uverenja o svetu u kome žive.
Suprotnosti se privlače!“
Trejler: https://youtu.be/8wopD2WC2tE
Nedelja, 19. 11. /20 č. /dokumentarni film: „YU grupa – Trenutak sna“
O filmu:
„U ovaj jedinstven film, sniman sedam godina, stalo je 80 godina života, 60 i nešto godina sviranja rokenrola, 50 i nešto godina YU Grupe i 45 godina jedne bivše zemlje. Montaža i istraživanje arhive su trajali dve i po godine. Film “Yu Grupa – Trenutak sna” je priča o rokenrol grupi koja je nadživela zemlju po kojoj je dobila ime ali je i priča o jednoj porodici. O porodici u kojoj vlada slogan „Svi za jednog, jedna za sve“. Film prati braću Jelić koji se rađaju i odrastaju zajedno sa novom Jugoslavijom. Ovaj istovremeno epski i duboko intiman film, kreativno koristi arhivski materijal i dosada neviđene porodične Super 8 filmove da ispriča priču o trajanju, ljubavi i intimnoj borbi za porodici. Za razliku od uobičajenih muzičkih dokumentarnih filmova koji samo prate karijeru, ovo je i intiman pogled na to šta znači biti porodica, šta znači žrtvovati se, ali i šta znači biti deo istorije. Tokom sedam godina snimanja filma , životi članova grupe su se promenili, cela planeta se promenila, ali kako Žika Jelić na koncertu kaže „I dalje bez promena u Ju grupi…“ „Film kog ne bi bilo da nije muzike, ali koji je više od muzičkog filma. Film koji je metafora jednog prostora i vremena, ali koji time nije nimalo izgubio od svoje ljudskosti i osećajnosti. Veliki, zreo film sa autentičnim herojima koje volimo, za koje strahujemo i u čijoj zasluženoj pobedi uživamo”. Obrazloženje žirija 70. Martovskog festivala za film Darka Lungulova „Ju grupa – Trenutak sna“, koji je dobio Grand Pri za najbolji film festivala i još dve nagrade: za najbolju montažu i najbolji dizajn zvuka.“
Trejler: https://youtu.be/DrYKIaSsUNw?si=kaBABu4tURghdIIz

Nedelja, 26. 11. /11 č. / dečji animirani film « Želja»
Radnja filma:
«Smeštena u magičnom carstvu Rosas, priča „Želja“ nas upoznaje sa Ašom, optimističnom devojkom britkog uma koja veoma brine o svojoj zajednici. U trenutku kada se Aša okrene ka zvezdama kako bi zamislila želju ispred nje se pojavljuje nebeska sila, mala lopta bezgranične energije. Zajedno, one se suočavaju sa najstrašnijim neprijateljem. Kako bi spasili zajednicu dokazuju da volja jednog hrabrog ljudskog bića i magije zvezde mogu činiti čudesne stvari.»
– Trejler: https://youtu.be/4wuaFADyn94

26. 11. / 20 č. /dokumentarni film “Na brodu Adaman“ /On the Adamant
O filmu:
„Film ‘Na brodu Adaman’ osvojio je Zlatnog medveda na ovogodišnjem Berlinalu. Ovo je portret dnevnog prihvatnog centra Adaman za ljude sa mentalnim poremećajima. Smešten na desnoj obali Sene, tik uz Šarl de Gol most ovaj brod je sigurna luka za ljude sa mentalnim poremećajima iz prva 4 arondismana Pariza. Deluje pomalo nestvarno činjenica da su Francuzi deo obale ustupili instituciji koja ne donosi nikakav prihod i bavi se ljudima koji bi u nekom drugom sistemu bili neviljivi. Adaman im nudi ono što im je najpotrebnije, a to je dnevna rutina. Na njemu rade psihijatri, psiholozi, medicinske sestre, specijalni edukatori, psihomotorni specijalisti i razni drugi terapeuti umetnošću. Film prati nekoliko korisnika i na veoma nežan način gledaoce upoznaje sa njihovim životima, problemima, radostima, nedoumicama, ali i talentima. To je emotivan zapis o ljudima kojima naizgled jednostavna nega na dnevnom nivou poput šivenja, slikanja ili kuvanja džema znači opstanak i život.“
– Trejler: https://www.youtube.com/watch?v=h8lkxtk-bqM

– Karte se prodaju na biletarnici Kulturnog centra za dečje filmove po ceni od 250 a za igrane i dokumentarne u večernjem terminu po ceni od 300 dinara, radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova kao i pre početka projekcije.

 

PROMOCIJA KNjIGE „AUTOBIOGRAFIJA SA POEZIJOM“  SLAVOMIRA GVOZDENOVIĆA

Promocija knjige izabranih pesama Slavomira Gvozdenovića „Autobiografija sa poezijom“ biće održana u sredu, 8. novembra u Kulturnom centru Zrenjanina. Slavomir Gvozdenović ovom knjigom izabranih pesama obeležava 70 godina života i 50 godina književnog rada. Na promociji pored autora govore književnici Radivoj Šajtinac i Dušan Milićev. Moderator je Đorđo Prstojević, urednik tribinskog programa Kulturnog centra. Promocija počinje u 18 časova.
O autoru
Slavomir Gvozdenović je vrstan književnik, profesor, društveni radnik. Rođen je u Rumuniji u Belobreški, danas živi i radi u Temišvaru. Diplomirao je srpski jezik i jugoslovensku književnost na univerzitetu u Bukureštu gde je i doktorirao 2000 godine. Član je Saveza pisaca Rumunije, počasni član udruženja pisaca Srbije. Jedan od osnivača Saveza Srba u Rumuniji, bio je poslanik Srba u Parlamentu Rumunije u dva saziva. Bio je izabran za prvog predsednika Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Glavni je urednik časopisa,, Književni život“. Predavao je srpsku književnost na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru. Objavio je četrdeset knjiga u Rumuniji , Srbiji i Evropi. Priredio je dvadesetak antologija srpske književnosti. Prevodi srpsku i rumunsku poeziju, prevođen je na petnaest jezika. Za svoju angažovanost u kulturi dobio je Orden za zasluge Predsednika Rumunije 2002. godine a 2016 godinu i Zlatnu medalju Predsednika Srbije.

 

KONCERT NINE BADRIĆ

Koncert Nine Badrić čuvene pop pevačice sa velikim brojem objavljenih albuma i rado slušanih hitova biće održan na Velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina u četvrtak, 9. novembra. Koncert počinje u 20 časova. Karte se prodaju na biletarnici Kulturnog centra radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova po ceni (u zavisnosti od mesta sedenja) od 2500 i 2800 dinara.

Informacije o prodaji karata:
023/566712
063/562783

IZLOŽBA SLIKA JELENE VRAGOVIĆ „CAREVO NOVO ODELO“
– Kulturni centar Zrenjanina od 9. do 21. novembra 2023.
Izložba slika Jelene Vragović iz ciklusa „Carevo novo odelo“ predstaviće se zrenjaninskoj publici u okviru programa vizuelnih umetnosti Kulturnog centra Zrenjanina. Celina sadrži oko 18 radova muškog akta sa kojom autorka promoviše klasično slikarstvo na savremen način. Prema navodima autorke osim slikarske vrednosti izložba prikazuje i muškarca u aktuelnom društvenom trenutku. Svečano otvaranje zakazano je u izložbenom salonu Kulturnog centra u četvrtak, 9. novembra u 19 časova.

O svojoj slikarskoj celini autorka je navela sledeće:
„Projekat, ciklus slika muškog akta „Carevo novo odelo“, promoviše klasičan slikarski čin na savremeni način. Koncept projekta je da se prikaže, osim slikarske vrednosti, muškarac u aktuelnom društvenom trenutku. Savremeni svet donosi sve više novih izazova, zahteva i očekivanja od nas, što današnjicu često čini neizvesnom, opasnom, što donosi usamljenost, otuđenost i nesigurnost. Nije neobično da se u pokušaju odgovora na zahteve uzburkane stvarnosti remeti samopouzdanje, greši se u samoproceni, luta se u traženju svog mesta i svrhe. Tako, i iskonska uloga muškarca, sa utvrđenim pravilima i poznatim modelima ponašanja postaje prevaziđena, a uloga nejasna. Dileme koje donosi , vrli novi svet, prikazala sam slikama na kojima su figure u različitim grčevitim položajima, u traženju, borbi, ili pak, u položajima koji ukazuju na nesigurnost i potrebu za zaštitom. «Carevo novo odelo» govori o odnosu nas samih prema društvu, pokazujući podjednako otvorenost, poverenje i naivnost.
Ovim projektom nameravam da naglasim lepotu muškog tela, slikarstva, da personifikujem čoveka.“

 

Jelena Vragović rođena je u Vršcu 1973. godine. Članica je ULUS-a. Samostalno je izlagala u Beogradu, Vršcu, Pančevu i Nišu. Učesnica je briojnih kolektivnih žiriranih izložbi i likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Njen likovni opus obuhvata pejzažno i figuralno slikarstvo. Dobitnica je više nagrada i priznanja od kojih se ističe nagrada na izložbi minijatura “VoVa“mini Art Balaton, Mađarska 2011. Članica je Mense. Živi i radi u Vršcu.

Više o radu Jelene Vragović, izložbenoj celini i mišljenje likovne kritike pogledajte na www.kczr.org

– Izložba će biti otvorena do 21. novembra svakog dana od 8 do 20 časova.

VEČE MILOŠA CRNjANSKOG

Kulturni centar Zrenjanina u saradnji sa Kulturnim centrom Vojvodine ,, Miloš Crnjanski“ u utorak, 14. novembra u Kulturnom centru Zrenjanina organizuje veče posvećeno književnom stvaralaštvu našeg čuvenog pisca i pesnika Miloša Crnjanskog. Program se organizuje u okviru manifestacije „Dani Miloša Crnjanskog“, izvođenjem oratorijuma „Apoteoza Crnjanskog“, urađenog u režiji Filipa Markovinovića, i pesničke večeri gde će pesnici Simon Grabovac, Franja Petrinović i pesnikinja Gordana Đilas govoriti svoje stihove inspirisane poezijom i književnim stavralaštvom Miloša Crnjanskog. Moderator programa je Đorđo Prstojević, urednik programa.

– Program počinje u izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina u 17 časova.

 

KONCERTNA TURNEJA AMIRE MEDUNjANIN

Pripremite se za magičnu muziku, more suza, smeh, istinsku ljubav.
Amira Medunjanin stiže u Srbiju i održaće pet koncerata – 18. novembra u Zrenjaninu

U Kulturnom centru Zrenjanina u subotu, 18. novembra biće održan koncert Amire Medunjanin. Koncert se održava u okviru turneje koja će se održati od 15. do 20. novembra a Zrenjanin je jedan pet gradova u kojima će nastupiti ova poznata muzičarka na čijem se repertoaru nalaze muzičke numere, poznati hitovi i autorske kompozicije urađene u sevdah maniru sa elementima džeza. Za Amiru se navodi da je «kraljica sevdaha» ili «bosanska Bili Holidej» koja svojim jedinstvenim glasom i muzikom koju stvara dugih 20 godina, širi neku magiju da joj se publika vraća iz koncerta u koncert…
– Koncert počinje u 20 časova.
– Ulaznice za koncert Amire Medunjanin možete kupiti putem servisa Tickets.rs i na biletarnici Kulturnog centra radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova po ceni od 1500 dinara.
Više na: https://kczr.org/18-11-koncert-amire-medunjanin/

 

GODIŠNjA IZLOŽBA ZRENjANINSKOG FOTO KLUBA CD13
„Zrenjaninska fotografska scena 2023.“
Otvaranje: Četvrtak, 23. novembar – 19 časova
Izložbeni salon Kulturnog centra
Jedanaesta godišnja izložba Foto-kluba CD13 pod nazivom: „Zrenjaninska fotografska scena 2023.“, biće otvorena 23. novembra u 19 časova u izložbenom salonu Kulturnog centra Zrenjanina.

O izložbi:
„Izložba se organizuje sa namerom da prezentuje radove zrenjaninskih fotografa koji su nastali tokom prethodne dve godine. Tim povodom iz foto kluba navode da je ovo jedinstvena prilika da se fotografi, svojim najboljim radovima, predstave (našim) sugrađanima. Fotografija je u poslednjih 10-ak godina sve prisutnija na zrenjaninskoj umetničkoj sceni a Zrenjaninci umeju i znaju da cene dobru fotografiju…“

Izložbi će prethoditi konkurs koji klub raspisuje krajem oktobra.
Proglašenje najuspešnijih učesnika biće upriličino u okviru ceremonije svečanog otvaranja.

Izložba će biti otvorena do 5. decembra svakog dana od 8 do 20 časova u salonu KCZR.
Izložbu organizuje Foto klub CD13 u saradnji sa zrenjaninskim Kulturnim centrom.

 

KONCERT BOJANE PEKOVIĆ I ZRENjANINSKOG KAMERNOG ORKESTRA

Koncert Bojane Peković sa muzičkom grupom Umetnička porodica, Zrenjaninskim kamernim orkestrom i pod dirigentskom palicom Mikice Jevtića biće održan u petak, 24. novembra u Kulturnom centru Zrenjanina sa početkom u 20 časova. Publici će se predstaviti program pod nazivom «Prožimanje» koji je inspirisan viševekovnim nematerijalnim blagom naših prostora, guslarskom praksom a kroz prizmu današnjeg vremena, kao i brojnih muzičkih nadahnuća. Prožimanje spaja poetske, vokalne, instrumentalne, pa i žanrovske oblike Bojaninog stvaralačkog identiteta kojim već duže vreme otvara nove prostore guslarske prakse u zemlji i svetu.
– Publika će imati priliku da čuje epiku, liriku, klasičnu muziku i druge muzičke uplive i njehove prelazne oblike koji pripadaju žanru globalne muzike – world music. Pored Bojaninih najpoznatijih pesama, kao i onih novijih, specijalno aranžiranih za ovu priliku od strane kompozitora Aleksandra Beljakovića, veče će biti obeleženo i sa dve svetske premijere za gusle, glas, harmoniku i orkestar domaćih kompozitora Vladimira Tošića i Dragane Jovanović. Na harmonici će se predstaviti solista Nikola Peković, Bojanin brat sa kojim je i započela duo 2012. godine, a ubrzo potom i osnovala grupu Umetnička porodica koju čine i Nikola Cvetković (klavir), Đorđe Hartl (bubnjevi i perkusije), Andrija Minčić (klarinet), Pavle Popović (čelo), David Saramandić (violina) i Aleksandr Beljaković (kompozicija i bas gitara). Ovim koncertom Bojana simbolički proslavlja i završetak petogodišnjih studija na Sibelius muzičkoj akademiji u Helsinkiju, Finska, te zrenjaninskoj publici predstavlja i prožima zvuk i iskustva koja je sticala na severu.
– Pokrovitelji koncerta: Ministrastvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grad Zrenjanin uz podršku Kulturnog centra Vojvodine «Miloš Crnjanski» i Kulturnog centra Zrenjanina.

– Karte po ceni od 700 i 500 dinara (u zavisnosti od mesta sedenja) prodaju se na biletarnici Kulturnog centra Zrenjanina radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova.

POZORIŠNA KOMEDIJA „ŽENSKI RAZGOVORI“

Urnebesna komedija „Ženski razgovori“ sa Svetlanom Bojković, Vesnom Čipčić i Milanom Cacom Mihailovićem u naslovnim ulogama, biće izvedena na Velikoj sceni Kulturnog centra Zrenjanina u sredu, 29. novembra sa početkom u 20 časova. Komedija je nastala po tekstovima Duška Radovića na temu muških i ženskih razgovora. Reč je o šarmantnom igrokazu troje naših vrhunskih glumaca koji dovode do toga da publika uvek nasmejana napusti salu.
– Karte po ceni od 1200 dinara prodaju se na biletarnici Kulturnog centra Zrenjanina radnim danima od 10 do 12 i od 18 do 20 časova.

Više o predstavi
Predstava pod nazivom „Ženski razgovori“ nastala je po tekstovima Duška Radovića. Ova predstava slovi za jednu od onih koja nikoga na ostavlja ravnodušnim i koja će vas nasmejati do suza. U pitanju je urnebesna komedija koja redovno puni dvorane i uspešno zabavlja publiku. Uz antologijske rečenice Duška Radovića, muške razgovore, ženske razgovore, šarmantan i zabavan igrokaz troje naših vrhunskih glumaca dovodi do toga da publika uvek nasmejana napusti salu. «Igrati jednu predstavu 10 godina mnogo je, a 29 godina biti na sceni sa istim partnerima, u istom komadu i kostimu, na ivici je čuda! E to se meni desilo sa predstavom ‘Ženski razgovori“ Koliko zadovoljstva i radosti, interesantnih gradova, zemalja, ljudi i utisaka. Da sam posle svake predstave napisala samo po jednu rečenicu sklopila bi se respektabilna knjiga, ali avaj… Publika nam se beskrajno radostila. Uživali smo i mi glumci i to istinski. Reakcije su bile gotovo kao na rok koncertima. Razgovor nakon predstave dirljiv. Samo trajanje od gotovo 30 godina potvrda je da smo odličan tim – dobitna kombinacija», napisala je komentarišući predstavu u svom blogu Vesna Čipčić.

KONKURS ZA IZLAGANjE U IZLOŽBENOM SALONU KULTURNOG CENTRA ZRENjANINA ZA 2024. GODINU
Kulturni centar Zrenjanina raspisao je konkurs za samostalne i grupne izložbe za izlagačku 2024. godinu. Pravo učešća na konkursu imaju svi akademski likovni, primenjeni i multimedijalni umetnici, grupe i udruženja umetnika. Konkurs je otvoren do 15. novembra. 2023. godine. Više informacija o konkursu, konkursnim propozicijama i prijavni formular možete pogledati i preuzeti na sajtu Kulturnog centra https://kczr.org/konkurs-za-izlaganje-u-izlozbenom-salonu-kczr-a-za-2024-godinu/

IZLOŽBA BEOGRADSKE INTERNACIONALNE NEDELjE ARHITEKTURE „EVROPSKA NAGRADA ZA SAVREMENU ARHITEKTURU 2022.“ DO 7. NOVEMBRA U KULTURNOM CENTRU ZRENjANINA
– U Kulturnom centru Zrenjanina do 7. novembra otvorena je izložba „Evropska nagrada za savremenu arhitekturu 2022.“ Društva arhitekata Beograda, manifestacije Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA). Na izložbi su izložena 33 projekata koja su ušla u uži izbor nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu sa istaknutim radovima finalista i dva nagrađena projekta. Nagrada Evropske unije za savremenu arhitekturu „Mis van der Roe“ (Mies Van Der Rohe Award) dodeljuje se svake druge godine, i njome se odaje priznanje kvalitetnoj arhitektonskoj produkciji u Evropi, i skreće pažnja na veliki doprinos evropskih profesionalaca, razvoj novih ideja i tehnologiju gradnje. Ova nagrada ima za cilj da neguje arhitekturu na dva značajna načina: podsticanjem povećanog kretanja profesionalnih arhitekata u celoj Evropskoj uniji, kao odgovor na transnacionalne narudžbine i kroz podržavanje mladih arhitekata koji započinju svoju karijeru. Kustos izložbe je Ivan Blasi. Izložbu u Zrenjaninu publici je predstavila dipl. inž. arh. Ružica Sarić.
– Izložba je dostupna svakog dana od 8 do 20 časova.
Snimak otvaranja i razgovor o izložbi možete pogledati na:
https://www.facebook.com/kulturni.zrenjanina/videos/854047382856293

 

 

Organizator zadržava pravo izmene programa.