Na teritoriji rada RC PIS Zrenjanin, beleži se vrlo visoka aktivnosti glodara, pre svega poljskih miševa i voluharica.
„Posledice ove pojave su i vrlo velike štete na parcelama, do skoro uljane repice, a u poslednjem periodu na usevima ozime pšenice. Konstatovana brojnost je u kategoriji V , vrlo visok napad, gde je broj aktivnih rupa poljske voluharice 2 do 5 po m2 a poljskog miša više od 1 aktivne rupe po m2
Vrlo visoka brojnost uočena je na ozimim usevima koji se graniče sa parcelama gde se nalaze nezaorani ostaci kukuruza ili suncokreta, ili gde su oni kasno zaoravani. Takve parcele su poslužile, zbog dugotrajnog zadržavanja žetenih ostataka (osip zrna nakon žetve,prisustvo klipova i sl. ), kao bogat izvor hrane glodarima,što je doprinelo bržoj i obilnijoj reprodukciji. Kao izvor hrane su poslužila i lucerišta. Nova tehnologija obrade zemljišta, poslednjih godina, koja isključuje izvesne agrotehničke mere (oranje,podrivanje ) kojima bi se narušila životna sredina glodara, doprinela je prenamnožavanju. Uz napomenu da tokom poslednje tri godine imamo naročito povoljne vremenske uslove za intenzivniju pojavu štetočina.
Sa nicanjem ozimih useva, prvo uljane repice a kasnije strnih žita, došlo je do intenzivne migracije na novoposejane parcele. Štete su se u početku manifestovale u vidu oštećenja nadzemne mase u oazama, pojavi pojedinačnih rupa, ali kako su vremenski uslovi tokom septembra i oktobra pogodovali razvoju glodara, tako je i dolazilo do prenamnožavanja i povećavanja šteta (naročito na parcelama gde se nije krenulo na vreme sa suzbijanjem ili je rađeno jednokratno, gde su u blizini bili, ili su još uvek prisutni ostaci okopavina, gde su u blizini lucerišta, gde su zakorovljeni obodi parcela i sl.)
Trenutne štete na pojedinim parcelama strnih žita kreću se od 10 do 80%,gde je uništena lisna masa i usev zaustavljen u porastu. Ako na ovakim parcelama glodari nastave svoju dalju ishranu pod zemljom, hraneći se korenom i semenom pšenice, nastale štete će biti nepovratne i očekujemo presejavanje ovakvih parcela u proleće. Postoji vrlo realna mogućnost da će se površine pod stnim žitima, pre svega pšenicom, smanjiti. Poslednji put, ovako velike štete na našem terenu smo imali 2007. godine, ali na okopavinama, gde je takođe bio prisutan uticaj glodara na smanjenje prinosa, s tom razlikom, što su tada, primenom mehaničkih mera(oranje, brže uklanjanje žetvenih ostataka) i intenzivnim hemijskim tretmanima (ranije postavljanje mamaka) veće štete na ozimim žitima sprečena“, rekla je Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
