Da li znate gde se nalazila stara kafana i hotel „Kruna“?

SERIJAL STARE GRADSKE KAFANE U NEKADAŠNjEM BEČKEREKU I PETROVGRADU

Kroz serijal priča o starim kafanama predstavljamo vam nešto izuzetno, što je do sada malo ko video, a odnosi se na nekadašnji izgled i namenu današnjih objekata koji su preživeli sva rušenja i prepravke, a koji su nekada bile poznate kafane i lokali…

Ova priča o starim kafanama odnosi se na četvrti hotel u gradu i poznatu kafanu koja je postojala pre Drugog svetskog rata.

Ovom prilikom pričaćemo o staroj kafani i hotelu „Kruna“.

Mesto na kom se palata nalazi je današnji trg dr Zorana Đinđića (kod tzv. „staklene banke“ – bivše Vojvođanske banke, odnosno nekadašnji Vilsonov trg.

Razglednica grada Zrenjanina gde se vidi nekadašnja kafana i hotel „Kruna“.

Za ovu palatu postoje nepoznanice pošto je današnjoj palati predhodila starija, a sigurno je da su i toj starijoj palati prethodili još neki stariji objekti još iz Srednjeg veka. Ovo iz razloga pošto se ova palata nalazi na izuzetno značajnom i prometnom mestu u centru grada, gde je od davnina bilo naseljeno. Takođe, kada je grad davno naseljavan jedna od prvih ulica bila je glavna ulica (današnja Kralja Aleksandra), a u blizini se nalazi i prelaz preko reke to jest ulaz u centar grada. Baš na tom ulazu u centar grada podignuta je ova palata, tačno naspram mosta na udarnom mestu. Nekada je ispred ovog starog hotela i kafane bio trg, sa velikim krstom, arterijskim bunarom i fijaker stanicom. Pored ovog zdanja prolazio je i mali voz, popularni „Ćira“ na šinama uskog koloseka koji je išao kroz centar grada a tu je bila i jedna od stanica za ovaj voz.

Izgled palate, stare kafane i hotela sa trgom na kom je bio krst

Prvi vlasnik prethodne palate bila je porodica Frajnd (Freud) i smatra se da je palata izgrađena 70-tih godina 19. veka. U palati se u prizemlju nalazila kafana a na spratu hotel. Ova porodica kasnije je prodala Velikobečkerečkoj štedionici hotel i kafanu „Kruna“.

Štedionica je uložila sredstva u osavremenjivanje, preoblikovanje i obnovu palate i ona je dobila reskošniji izgled.

U zdanje je uvedena struja i voda. Štedionica je osnovana 1872. godine. U periodu nakon Drugog svetskog rata prizemlje palate je izmenjeno da bi 2016. godine bio vraćen prvobitni izgled zahvaljujući Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina čije je sedište danas u ovoj palati.

Ovaj hotel i kafana imao je zaista burnu istoriju i veoma mnogo „stanara“… od privatne zgrade sa kafanom i hotelom, preko potpuno promenjene, obnovljene i bogato ukrašene palate u jednu vrstu novčanog zavoda – tzv. „Spar kasse“, zatim u pomenutu Velikobečkerečku štedionicu, pa ponovo Hotel „Kruna“ sa kafanom, do raznih prodavnica i posleratnog restorana sa kafanom „Tisa“.

Osnivači i korisnici „Špar kase“ i Štedionice bile su tada najpoznatije i najmoćnije ličnosti grada. Po podacima iz monografije „Petrovgrad“ vlasnik ove spratnice 1875. godine bio je Sava Klee. Pre Drugog svetskog rata stoji da je vlasnik kafane „Srpska kruna“ bio Paja Jung sa hotelom koji je imao 14 gostinskih soba, a pominje se i Paja Timšinger. Takođe, zapisano je se da je hotel držao Paja Matošević 30-tih godina dvadesetog veka i imao je 17 gostinskih soba. Pošto je objekat prilično velik, a i star, ima velike lokale do ulice kao i dvorišne zgrade i sprat, u tim prostorima menjali su se mnogi sadržaji kao na primer: velika sala za balove, kasnije za igranke, preko prostora za horsko pevanje hora „Koča Kolarov“, zatim tu je radio i kafić, diskoteka, teretana, koristio se za vežbe folklora, glumaca, na spratu je bilo smešteno Društvo za borbu protiv šećerne bolesti, advokati, a sada je smešten Zavod za zaštitu spomenika kulture. Po pričama starih Zrenjaninaca u dvorištu ove zgrade za vreme Drugog svetskog rata živeo je šef fašističke policije Juraj Špiler.

Do ulice u prizemlju ko zna koliko se promenilo sadržaja u tim lokalima… Ono što je svima ostalo u sećanju je poznati restoran i kafana „Tisa“.

Zanimljivo je da kada je Tito bio u poseti gradu Zrenjaninu, zahtevano je da ručak ne bude u poznatim velikim hotelima: „Grand Hotel Vojvodini“ ili u hotelu „Central“, već u restoranu i kafani „Tisa“ (to jest nekadašnjem hotelu „Kruna“) a postavlja se pitanje zašto ? Sigurno da je postojao neki razlog. Predpostavka je da je ovo mesto tada bilo sam vrh kako po kvalitetu hrane i pića, tako i po vrhunskom osoblju i usluzi. Takođe postojala je mogućnost da se iz dvorišta neprimetno izađe na malu, zavučenu uličicu i nestane.

Izgled trga ispred kafane i hotela „Kruna“ pre Prvog svetskog rata

Naspram ove palate uvek je bio prelaz preko reke to jest most. Pre današnjeg betonskog mosta bio je čelični most, a pre njega drveni most, a pored mosta riblja pijaca. Tu je u blizini ovog objekta bila carinarnica, mesto za velike brodove – barže, štab Evgenija Savojskog – komandanta Ujedinjene hrišćanske vojske za oslobađanje Beograda od Turaka, kao i velika kasarna i veoma staro groblje. Ukoso preko puta je nekada bila ekonomska škola, a odmah pored najstarija sačuvana kuća u gradu Živka Vukova.

Tačno iza ove palate je jedna od najstarijih crkava u gradu, Uspenska crkva iz 1746. godine. Odmah iza ugla današnje Centralne apoteke (prvobitno zgrade Srpske pravoslavne crkve) bila je zanatlijska ulica, gde su radile poznate kujundžije i zlatari, a rad Petra Smederevca – okovano srebrom jevanđelje sa pozlatom nalazi u Muzeju Patrijaršije u Beogradu.

Pogled sa mosta na hotel i kafanu „Kruna“ sa krstom na trgu i fijaker stanicom

Odmah pored ove stare kafane levo do nje, vidi se danas najstarija sačuvana kuća u gradu, Živka Vukova. I levo i desno je bila ista ulica, s tim što je danas desni deo presečen tzv. magistralom. Ali nekada se glavna ulica produživala u današnju ulicu dr Zorana Kamenkovića (kod SUP-a) kroz koju je išao voz „Ćira“, a ona je izbijala čak na deo gde je danas hala sportova.
Davno, kada su korišteni konji i kola za prevoz u ovaj objekat su ulazili sa kolima i konjima kroz ajnfort kapiju. Tada su gosti hotela koji su došli sa fijakerima ostavljali u dvorištu svoje fijakere i nakon boravka u našem gradu nastavljali su dalje svojim putem.

Prevoz je bio mnogo sporiji od današnjeg ali su tada sve stizali i nisu žurili. Kao i danas što se ide od grada do grada i od sela do sela automobilima, sve su to ranije ljudi uspevali sa konjima.

Da bi imali predstavu o našem gradu pre Drugog svetskog rata pročitajte ove podatke u vezi sa kafanama.

U NAŠEM GRADU 1941. GODINE RADILO JE:

-66 gostionice – 5 kafana – 3 pivnice
-51 krčma – 3 bifea – fabrika alkohola i špiritusa
-4 hotela – 3 trgovine alkoholnih pića – pivara „Lazar Dunđerski“.

Izgled nekadašnjeg Vilsonovog trga ispred kafane i hotela „Kruna“ 1930. godine

Fijaker stanica ispred hotela i kafane „Kruna“

Zahvaljujući Zavodu za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina koji ima svoje sedište u ovoj palati, ona je potpuno obnovljena i vraćen joj je prvobitni izgled. Pogledajte kako danas izgleda nekadašnji poznati hotel i kafana kao i nekadašnja štedionica. Obnovljena je bogato ukrašena fasada, stolarija, krov, unutrašnjost…

Palata na čijem je spratu smešten Zavod za zaštitu spomenika kulture

Pogled na nekada čuveni hotel i kafanu iz ulice Kralja Aleksandra

Osim raskošnog izgleda sa spoljne strane palate i unutrašnjost je bila lepo uređena, pogledajte kako izgleda unutrašnjost i dvorište u kojoj je davno bilo nešto nalik fontani. Predpostavka je da je hotel i kafana imao u ovom nesvakidašnjem dvorištu neku vrstu letnje bašte gde su bili stolovi i stolice, cveće, muzika i zabave, igranke, ples…