Na sednici Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“ koja je održana u ponedeljak, 26. februara 2024. godine u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, članovi Upravnog odbora Fonda: predsednik Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar) i članovi: Petar Arbutina (književnik i kritičar), Gojko Tešić (profesor, književni istoričar, esejista, bibliograf), Vasa Pavković (književnik i književni kritičar) i upravitelj Fonda, Milan Bjelogrlić većinom glasova odlučili su da Nagrada za moderni umetnički senzibilitet Fonda „Todor Manojlović“ za 2023. godinu pripadne Franji Petrinoviću, književniku iz Novog Sada. Nagrada biće dodeljena tokom narednih meseci u Zrenjaninu.
Franja Petrinović (1957, Novi Slankamen), studirao je u Novom Sadu na Filozofskom fakultetu. Uređivao je časopis Polja, pisao je za novosadski Dnevnik, a posle toga je bio urednik u izdavačkoj kući Stylos. Piše prozu, eseje i kritike. Do sada je objavio romane Mimezis, mimezis romana (1983, sa Đorđem Pisarevim), Tkivo, opsene: povest (1988, 2001), Izveštaj anđela (1997), Poslednji tumač simetrije (2005) i Almaški kružoci lečenih mesečara (2011); knjigu eseja Pred vratima raja (2002, sa Đorđem Pisarevim) i zbirku priča Trauma – stečajne legende (2009). Dobitnik je više književnih nagrada – Nagrada Društva književnika Vojvodine za knjigu godine (1997), te nagrada „Branko Bajić“ (2002), „Iskra kulture“ (2006), nagrada „Laza Kostić“ (2006), „Stevan Pešić“ (2010) i „Karolj Sirmai“ (2011). Živi u Novom Sadu.
OBRAZLOŽENjE UPRAVNOG ODBORA FONDA „TODOR MANOJLOVIĆ“
„Više od četiri decenije Franja Petrinović predstavlja jednu od najsvetlijih tačaka na književnom nebu Novog Sada i savremene srpske proze.
Pišući romane, pripovetke, ali baveći se i književnom kritikom, čitavo to vreme, Petrinović je praktično i kritički zagovarao visokomodernističku postmodernističku poetiku, istrajno delujući u složenim istorijskim, socijalnim i umetničkim okolnostima. Ako je kao mlad pisac, u saradnji sa Đ. Pisarevim krenuo od ekstremnih, istraživačkih područja pisanja proze, vremenom, od knjige Tkivo, opsene, on je, bez oklevanja i distance, počeo da se na književno promišljen i ozbiljan način bavi najraznovrsnijim problemima savremenog života u Srbiji. Preispitujući fenomen prolaznosti i poroznosti ljudskih sudbina, Petrinović je kreativno nastavio da piše na tragu velikih pisaca Novog Sada, kakvi su A. Tišma i M.M. Dimovska. Njegovi romani Almaški kružoci lečenih mesečara, Popravljač ogledala i Konačni izveštaj o ravnoteži , kao i zbirke pripovedaka Trauma i Napokon, visoki su književni doprinos savremenoj srpskoj književnosti. Tim delima se Franja Petrinović nedvosmisleno priključio svetlom spisku dobitnika nagrade Fonda Todor Manojlović“, navodi se u saopštenju Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“.
Fond „Todor Manojlović” Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”
Fond “Todor Manojlović” svoj rad i angažman otpočeo je 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja.
Todor Manojlović (1883-1968), pesnik, dramski pisac, esejista, književni i likovni kritičar i prevodilac ostavio je za sobom značajnu, ali nedovoljno istraženu zaostavštinu. Rođeni Bečkerečanin, ali po svom opredeljenju građanin Evrope, svojom zrelošću i širinom poznavanja moderne književnosti i umetnosti, uticao je na obnovu srpske poezije još u vreme Prvog svetskog rata. Učestvovao je u zamahu koji je modernistički pokret dobio u posleratnom periodu. Pojava prve drame Todora Manojlovića „Centrifugalni igrač“ (1930) smatra se početkom moderne srpske drame. Pored Stanislava Vinavera, bio je najobrazovaniji pisac proteklog dvadesetog veka koji je pisao na nekoliko svetskih jezika. Jedini je autor istorije moderne evropske i svetske književnosti (pre Huga Fridriha) i teoretičar koji je pre T. S. Eliota uspostavio osnove modernog shvatanja književne tradicije.
Trideset godina aktivnog angažmana i delovanja Fonda „Todor Manojlović“ u okviru Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ dalo je vidne rezultate i opravdalo je svoje postojanje. Ustanovljena je prestižna nagrada pod nazivom „Nagrada za moderni umetnički senzibilitet“ koja je profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji. O laureatima odlučuje Upravni odbor Fonda, uz aktivno učešće prethodnih dobitnika Nagrade i angažman zaposlenih u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“.
Upravni odbor Fonda čine: predsednik UO, Nenad Šaponja (pesnik, esejista i kritičar) Petar Arbutina (književnik i kritičar), Gojko Tešić (profesor, književni istoričar, esejista, bibliograf), Vasa Pavković (književnik i književni kritičar) i upravitelj Fonda, Milan Bjelogrlić (direktor Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”).
Ime laureata proglašava se najčešće 17. februara, na dan rođenja Todora Manojlovića,
nagrada se, prema dogovoru sa dobitnikom, dodeljuje u Baroknoj sali Gradske kuće u Zrenjaninu. Nagrada se sastoji od novčanog iznosa, povelje i objavljivanja knjige laureata nagrade u ediciji „Feniks“ u okviru izdavačke delatnosti Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.
Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo je u saglasju sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.
Dosadašnji dobitnici nagrade Fonda „Todor Manojlović“ su:
za 1992. godinu Miodrag Pavlović
za 1993. Milorad Pavić
za 1994. Miodrag B. Protić
za 1995. Đorđe Balašević
za 1996. Dušan Kovačević
za 1997. Marina Abramović
za 1998. Miroljub Todorović
za 1999. Momo Kapor
za 2000. Pavle Ugrinov
za 2001. Jovan Hristić
za 2002. Jovica Aćin
za 2003. Vida Ognjenović
za 2004. Miroslav Josić Višnjić
za 2005. Radovan Vučković
za 2006. Oto Tolnai
za 2007. Muharem Pervić
za 2008. Milena Marković
za 2009. Želimir Žilnik
za 2010. Mileta Prodanović
za 2011. Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf)
za 2012. Laslo Vegel
za 2013. Slobodan Tišma
za 2014. Festival “Dezire”
za 2015. David Albahari
za 2016. Isidora Žebeljan
za 2017. Sava Damjanov
za 2018. Vladan Radovanović
za 2019. Radivoj Šajtinac
za 2020. Vladimir Pištalo
za 2021. Slavko Gordić
za 2022. Svetislav Basara
Za 2023. Franja Petrinović
