Zrenjanin- Svetski dan podrške obolelima od epilepsije, obeležava se 26. marta sa ciljem podizanja svesti o epilepsiji i podrške osobama koje žive s ovim neurološkim poremećajem. U zrenjaninskoj bolnici po prvi put obeležen je ljubičasti  dan u organizaciji odeljenja neurologije i pedijatrije Opšte bolnice „Đorđe Joanović“. Tim povodom danas će u gradu zgrada vodotornja i mostovi sijati ljubičastom bojom.

O dijagnostici i lečenju pacijenata sa epilepsijom do toga kako se ophoditi prema takvim bolesnicima govorili su dr Danijela Andrić, specijalista neurologije, subspecijaliste kliničke neurofiziologije sa epileptologijom, dr Jasmina Trifunjagić, specijalista dečje neurologije i dr Julijana Filipov, specijalista neurologije.

Dr Danijela Andrić, zahvalila se menadžemntu zrenjaninske bolnice na prepoznatom zančaju da se i u našem gradu obeleži ljubičasti dan, ali i svima koji su danas prisustvovali svečanosti.

„Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da je povećan broj  obolelih od epilepsije, u svetu više od 65 miliona, a u Srbiji oko 70.000. Osobe sa epilepsijom često prati osjećaj usamljenosti, izolacije, negacija ili nerazumevanje bolesti. Osnovna metoda u dijagnostici i lečenju pacijenata sa epilepsijom, ali i mnogih drugih bolesti koje dovode do poremećaje funkcije mozga je EEG (elektroencefalografija), rekla je dr Danijela Andrić, specijalista neurologije, subspecijaliste kliničke neurofiziologije sa epileptologijom.

„Zahvaljujući novim antiepileptičnim lekovima koji su se pojavili proteklih nekoliko godina imamo  bolje rezultate. Osoba obolela od epilepsije  je često izložena brojnim problemima u funkcionisanju od poremećaja sna, anksioznosti, depresije, ali  naši su zadaci da to terapijom korigujemo, a oni su tu da nam se obrate, da ukažu na svaki problem i da ne odustaju od terapije“, rekla je dr Danijela Andrić.

„Preoznavanje napada epilepsije najčešće bude jedna gruba izmena ponašanja od zagledavanja do čudnog ponašanja, štucanja, namigivanja, do onog velikog napada kada se ceo čovek grči, kada gubi svest. Prva pomoć kada se to javi na javnom mestu jeste da se osoba okrene na bok, da se obezbedi da se ne može povrediti i da nikakve predmete ne stavljamo u usta obolelom i naravno pozvati Hitnu medicinsku pomoć“, naglasila je dr Danijela Andrić.

„Ljubičasti dan se svake godine obeležava 26. marta, na svim kontinentima, u više od stotinu zemalja kao dan posvećen podizanju svesti o epilepsiji i načinima da se spreči stigmatizacija obolelih. Ovaj dan se od 2008. godine obeležava na inicijativu tada devetogodišnje devojčice iz Kanade, Kasidi Megan koja je zbog usamljenosti i nerazumevanja želela svima da kaže od čega boluje i da pokaže da nije drugačija od ostalih samo zato što je obolela od epilepsije. Njen cilj je bio da pokrene ljude da govore o epilepsiji, kako bi se raspršili mitovi o ovoj bolesti i da svim obolelima pošalje poruku:,,Znaj da nisi sam ako imaš epilepsiju!“ Stotine različitih organizacija u različitim zemljama sveta su prepoznale vrednost i važnost te poruke i pridružile se obeležavanju manifestacije Ljubičastog dana“. Za obeležavanje ovog dana izabrana je ljubičasta boja lavande koja je internacionalna boja epilepsije, a isto je tako povezana i s osećajem usamljenosti koji se često javlja kod osoba sa epilepsijom kao posledica društvene stigmatizacije i izolacije“, rekla je dr Jasmina Trifunjagić, specijalista dečje neurologije.

Dr Jasmina Trifunjagić naglasila da je epilepsija je jedna od najranije prepoznatih bolesti, kao i da se ova bolest može javiti u svakom životnom dobu.

„Pisani zapisi datiraju iz 2000. godine pre nove ere. Danas, u svetu, 50 do 100 miliona osoba ima epilepsiju, a u Srbiji se procenjuje da ih je oko 70.000. Imajući u vidu činjenicu da 1 od 100 osoba ima epilepsiju, velika je verovatnoća da svako od nas poznaje nekoga ko boluje od epilepsije. Može da se javi u svakom životnom dobu, ali je najčešća kod dece i starih. Kod 80% bolesnika prvi napad se javlja u detinjstvu, najčešće u prvim godinama života. Uz adekvatnu AET oko 70 odsto bolesnika praktično živi normalno i nema epileptične napade. Uprkos značajnom napretku koji je ostvaren na polju razumevanja prirode epilepsije- epileptogeneze i njenog lečenja, većina ljudi sa epilepsijom je i dalje izložena stigmatizaciji. Sprovedene studije u različitim zemljama pokazuju da stigma ima snažan uticaj na ekonomski status, socijalne interakcije i sveukupno zdravlje. Stigma često ometa blagovremeno obraćanje lekaru i uzimanje preporučene terapije, te oboleli neretko pristupaju alternativnim načinima lečenja. Povezana je i sa širokim spektrom psihosocijalnih posledica, uključujući gubitak samopoštovanja, socijalno povlačenje i izolaciju. U našem društvu je teže nositi se sa činjenicom da imate epilepsiju nego živeti sa njom i lečiti je. Zbog toga je neophodno ohrabriti sve osobe koje imaju epilepsiju i njihove porodice da se aktiviraju, da prestanu da prećutkuju i kriju svoju dijagnozu.Epilepsija nije sramota“, istakla je  dr Jasmina Trifunjagić.

Sve je bilo u znaku Ljubičaste boje

IMENA NEKIH OD VELIKANA KOJI SU BOLOVALI OD EPILEPSIJE

  • Od antičkih filozofa: Sokrat, Aristotel, Pitagora
  • Od vođa: Jovanka Orleanka, Napoleon, Cezar, Aleksandar
  • Velikih naučnika: Njutn, Edison, Nobel
  • Slikara: Mikelanđelo, Van Gog
  • Velikih naučnika: Njutn, Edison, Nobel
  • Slikara: Mikelanđelo, Van Gog
  • Književnika: Agata Kristi, Edgar Alan Po, Čarls Dikens, Lord Bajron, Dostojevski
  • Muzičara: Čajkovski, Šopen, Jan Kertis, Nil Jang, Elton Džon

„U našoj bolnici se godišnje  uradi 1300 EEG pregleda. koji nam koristi za postavljanje dijagnoze epilepsiije, a samim ti i pratimo tok bolesti.  Većina naših pacijenata, u zavisnosti od uzrasta i uslova života, se susreću sa problemima u svakodevnom funkcionisanju zbog svoje bolesti, tako da je i ovo okupljanje treba da ukaže na to i da vidimo na koji način može da im se pomogne i da se olakša njihovo funkcionisanje svakodnevno“, rekla je dr Julijana Filipov, specijalista neurologije.