Zrenjanin- Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin započeo je sa radom davne 1974. godine kao visokoobrazovna naučna organizacija za školovanje kadrova za politehničko obrazovanje i vaspitanje i danas obeležava 50 godina postojanja i rada.
Povodom obeležavanja velikog jubileja zrenjaninskog fakukteta danas je na fakultetu održana svečanost na kojoj s prisustvovali dekan fakulteta dr Milan Nikolić, državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović, podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost dr Katarina Kovačević, gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura, rektor Univerziteta u Novom Sadu, dr Dejan Madić, predstavnici privrede, profesori i sudenti…
Dr Milan Nikolić, dekan Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ podsetio je prisutne na istoriju fakulteta i istakao da je fakultet uložio mnogo u unapređenje uslova za rad, kao i da su urađeni bitni građevinski radovi i da je nabaljena nova računarska oprema za pet potpuno novih kabineta sa ciljem da se podigne kvalitet nastave.
„Tokom 2024. godine obeležavamo pedeset godina postojanja i rada našeg Fakulteta – Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin. Ovo je, svakako, naš najveći i najznačajniji jubilej do sada, jubilej koji nas obavezuje da učinimo analizu prethodnog perioda, kao i da napravimo planove za budućnost. Osnovna delatnost našeg Fakulteta, kao visokoškolske ustanove, jeste obrazovanje studenata za različite inženjerske profile. Sada iza nas postoje značajni rezultati i ozbiljna tradicija. Naši diplomirani studenti su dali i daju veliki podsticaj privrednom razvoju grada Zrenjanina, Banata, ali i drugih sredina, a neki od njih su uspešni na brojnim univerzitetima i u brojnim kompanijama širom sveta. Zahvaljujući predanom radu zaposlenih nastavnika i saradnika, ali i studenata, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin Zrenjanin ima izražen doprinos razvoju i pozicioniranju Univerziteta u Novom Sadu na listama upešnih univerziteta u svetu“, rekao je dekan dr Milan Nikolić.
„Zrenjaninski fakultet, u ovom trenutku, ima šest katedri: Katedra za osnovne i primenjene nauke, Katedra za informacione tehnologije, Katedra za mašinsko inženjerstvo, Katedra za inženjerstvo zaštite životne sredine, Katedra za industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa i Katedra za menadžment. Danas se na Fakultetu realizuju akreditovani studijski programi, koji u potpunosti odgovaraju izazovima savremenog privrednog i društvenog okruženja. Imamo sedam studijskih programa na osnovnim akademskim studijama, pet studijskih programa na master akademskim studijama i dva studijska programa na doktorskim akademskim studijama. Veliku pažnju posvećujemo saradnji sa privredom, koja je najznačajnija u segmentu stvaranja mogućnosti da studenti stiču praktična znanja, kao i šansi da se zaposle u uspešnim kompanijama. Privreda u potpunosti prepoznaje naš Fakultet kao mesto gde se školuju vrhunski stručnjaci, koji su osposobljeni da se odmah uključe u rad i rešavanje složenih praktičnih problema. Naši profesori i asistenti su izuzetno predani i posvećeni i kontinuirano, godinama ostvaruju prestižne naučne rezultate. Planski sprovodimo značajna ulaganja u prostor i opremu, što će se nastaviti i u narednom periodu, a sve sa ciljem podizanja kvaliteta nastavnog i naučnog rada studenata i zaposlenih“, naglasio je dekan.
„Obaveza nas zaposlenih na našem Fakultetu je da uvek poštujemo svoje prethodnike, koji su dali veliki doprinos napretku i dostignućima fakulteta, kao i da vredno radimo u sadašnjosti, kako bismo našim naslednicima ostavili što bolji Fakultet, koji će oni dalje razvijati. S čvrstim uverenjem da će naš Fakultet i u budućnosti postizati brojne vrhunske rezultate i proslaviti još mnogo značajnih događaja“, istakao je prof. dr Milan Nikolić.
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura čestitao je Tehničkom fakultetu na ovom izuzetnom jubileju i godišnjici, koju danas obeležava.
„Tehnički fakultet, kao najviša obrazovna ustanova, sigurno zauzima posebno mesto u svim razvojnim agendama Grada Zrenjanina. Od samih početaka, kada je ovo bila obrazovna institucija pedagoško-tehničkog usmerenja, za školovanje kadrova za politehničko obrazovanje i vaspitanje, grad je podržavao rad fakulteta, nastojao da prati njegovu ekspanziju, otvaranje novih smerova i studijskih programa.Već 1979. godine, dakle samo pet godina nakon osnivanja, počelo je obrazovanje za novo doba školovanje budućih profesora informatike. Informacione tehnologije bile su tada na ovim prostorima još uvek u povoju, ali je na fakultetu brzo prevladala svest o njihovom značaju i potrebi da im se posveti što veća pažnja. Ti vizionarski potezi, pola veka kasnije, u punom smislu potvrđuju i dokazuju svoju opravdanost i neophodnost. Informacioni tokovi i digitalizacija ušli su u sve pore društva, a koliko je grad Zrenjanin posvećen njihovoj popularizaciji, svedoči i manifestacija u toku, koju sam upravo juče imao priliku da otvorim – „Digitok“ konferencija, u svom desetom, jubilarnom izdanju“, rekao je gradonačelnik Simo Salapura i istakao da je Tehnički fakultet u Zrenjaninu danas sinonim za informacione tehnologije, ali i za dobru saradnju s privredom, za dualno obrazovanje i mogućnost stručnog usavršavanja i dodatne edukacije za njegove studente.
„Zrenjanin se danas ubrzano razvija, pozitivni trendovi su poslednjih godina prisutni u oblasti investicija, rasta zapošljavanja, stanogradnje, putne i ostale infrastrukture. Zamah
dobijamo i u oblasti sporta i kulture, zahvaljujući titulama „Evropskog grada sporta“ 2021. godine i Nacionalne prestonice kulture, koju ćemo poneti naredne godine. Sigurno je da u svemu tome šansu nalazi i obrazovanje, kroz dalji razvoj i unapređenje rada obrazovnih ustanova, naravno i Tehničkog fakulteta, kao vodeće među njima.
Ime Mihajla Pupina, naše i svetske naučne veličine, obavezuje i fakultet i grad. Želimo da mu posvetimo još veću pažnju i odužimo mu se u još većem obimu. On jeste počasni građanin Zrenjanina, ali uz naziv fakulteta i ulice u centru grada, zaslužuje i obnovu kuće nedaleko odavde, za koju je porodično vezan. Pokrenuli smo u tom smeru aktivnosti za koje verujem da će dovesti do
rezultata, a zvanično ćemo izaći i sa još jednim predlogom – da novi autoput Beograd – Zrenjanin Novi Sad, čija je izgradnja počela, ponese ime Autoput „Mihajlo Pupin“. Razlozi za to su brojni, a argumenti zaista jaki. Prvi banatski autoput proći će u neposrednoj blizini njegovog rodnog Idvora, povezati gradove koji su mu bili bliski Pančevo i Zrenjanin, premostiti na dva mesta njegov Tamiš, a voditi i do mosta koji već dobro poznajemo kao „Pupinov“. Siguran sam da će iza ovog predloga i ideje Grada Zrenjanina u potpunosti stati i fakultet. Zrenjaninu ova saobraćajnica donosi nesagledive mogućnosti i benefite, a čitavom Banatu novu razvojnu šansu i perspektivu“, istakao je gradonačelnik.
„Danas imamo razloga i za slavlje, za svečanost i za podsećanje na događaje iz prošlosti, ali smo u svakom trenutku okrenuti budućnosti i veoma nam je važno kako će Tehnički fakultet izgledati sutra, na koji će se način boriti sa izazovima vremena i profesije. Verujem da je iza fakulteta tek prvih pedeset godina, da predstoji mnogo kvalitetnih projekata i programa, i da će nastaviti da uspešno školujete kadrove koji brzo i uspešno nalaze mesto u ovdašnjem privrednom okruženju. Čestitam ovaj značajan jubilej svim profesorima fakulteta, osoblju, svim sadašnjim, ali i nekadašnjim studentima, čestitke idu i na adresu Univerziteta u Novom Sadu. Grad Zrenjanin spreman je i otvoren, kao i do sada, za svaku vrstu saradnje i podrške“, naglasio je gradonačelnik.
Objavljena je monografija koja predstavlja objedinjavanje rada, delatnosti, aktivnosti i događaja u pola veka postojanja Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ i izraz je nastojanja da da se na jednom mestu kratko predstavi sve ono što se dešavalo na ovoj visokoškolskoj ustanovi.
U monografiji su predstavljene sve katedre: navedene su oblasti delovanja katedri, zatim aktivnosti katedri, naučni i stručni rezultati katedri, a navedeni su i članovi svih katedri, koji su zaposleni u ovom trenutku.
Dragan Đorđević, glumac zrenjaninskog pozorišta Toša Jovanović, govorio je odluke Mihajlo Idvorski Pupin „S pašnjaka do naučenjaka“.
Uručene su zahvalnice pojedincima i kolektivima koji su doprineli radu Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu.
Za muzički deo programa bila je zadužena Muška vokalna grupa Panonica pod diregintskom palicom Zorice Kozlovački.
ISTORIJA TEHNIČKOG FAKULTETA „MIHAJLO PUPIN“
Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin, Univerziteta u Novom Sadu, osnovan je 22. 4. 1974. godine u Zrenjaninu, a iste godine zaličko
je sa radom pod nazivom Pedagoško-tehnički fakultet, kao visokoobrazovna naučna organizacija za školovanje nastavnika za polittehničko obrazovanje i vaspitanje. Od samog početka Fakultet radi u prostorijama u ulici Đure Đakovića 66, a u jednom periodu svog rada obavljao je delatnost u prostorijama sadašnje Visoke tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu. Osnivanje Fakulteta podstakla je grupa profesora
sa Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu.
Od samog osnivanja jedan od ciljeva je bio školovanje studenata u obrazovnim profilima za nastavnike osnovnih i srednjih škola. Tokom 1979. godine Fakultet je proširio delatnost i za obrazovanje informatičara profesora informatike. U periodu 1979-1983. godine, Fakultet
obrazuje predavače za nastavni proces iz predmeta Osnova tehnike i proizvodnje u srednjim školama. Obrazovanje nastavnika praktične
nastave saobraćajne i mašinske struke na Fakultetu je započelo 1983. godine, a od 1987. godine uvode se još dva nova inženjerska profila
(diplomirani inženjer za upravljanje tehničkim sistemima i diplomirani inženjer za tekstilno inženjerstvo).
Fakultet je 1986. godine prerastao u Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ Zrenjanin. Fakultet je prva institucija u regionu koja je 1995. godine
bila povezana na akademsku internet mrežu.
Period, koji je do tada protekao, bio je baza za dalji razvoj visokoobrazovnih i naučnih delatnosti, kao i implementaciju rezultata nauke u
transferu sa privrednim i društvenim subjektima.
Od 2000. do 2005. godine, na Fakultetu počinje obrazovanje: diplomiranih inženjera informatike, diplomiranih inženjera proizvodnog
menadžmenta, diplomiranih tekstilnih inženjera za dizajn i projektovanje tekstila i odeće i diplomiranih inženjera poslovne informatike.
U toku 2008. godine Fakultet je akreditovan za naučno-istraživački rad.
Od 2009. godine, u sklopu Bolonjskih procesa, akredituju se četiri studijska programa na trogodišnjim osnovnim akademskim studijama i četiri studijska programa na dvogodišnjim diplomskim akademskim studijama, na kojima se studenti obrazuju u oblastima Informacionih tehnologija sa tri modula, Industrijskog inženjerstva, Odevnih tehnologija i Inženjerskog menadžmenta.
U toku 2010. godine akreditovana su još dva studijska programa na master studijama (Informacione tehnologije u e-upravi i poslovnim sistemima i Informatika i tehnika u obrazovanju) i zajednički studijski program sa Fakultetom tehničkih nauka u Novom Sadu na osnovnim studijama (Inženjerstvo zaštite životne sredine). Iste godine reakreditovane su osnovne studije sa 180 na 240 ESPB.
U 2012. godini izvršena je akreditacija doktorskih studija Inženjerski menadžment.
Tokom 2014. godine izvršena je reakreditacija master akademskih studija: Informacione tehnologije u e-upravi i poslovnim sistemind
„Informacione tehnologije, Informatika i tehnika u obrazovanju, Inženjerski menadžment, Inženjerstvo zaštite životne sredine mast
Mašinsko inženjerstvo i Odevno inženjerstvo.
2014. godine izvršena je prva akreditacija osnovnih akademskih studija Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa. Takođe,
akreditovani su novi studijski programi osnovnih akademskih studija: Menadžment informacionih tehnologija i Informatika i tehnika
u obrazovanju. Iste godine reakreditovani su sledeći studijski programi: Informacione tehnologije, Inženjerski menadžment, Mašinsko
inženjerstvo, Odevno inženjerstvo i Inženjerstvo zaštite životne sredine.
2015. godine izvršena je prva akreditacija osnovnih akademskih studija Informacione tehnologije softversko inženjerstvo.
2017. godine modifikovana je struktura osnovnih i master akademskih studija smera Mašinsko inženjerstvo.
2019. godine izvršena je reakreditacija doktorskih studija Inženjerski menadžment.
2020. godine izvršena je reakreditacija master akademskih studija smera Mašinsko inženjerstvo.
2021. godine izvršena je reakreditacija osnovnih akademskih studija za sledeće smerove: Inženjerski menadžment, Informacione tehnologije, Informacione tehnologije softversko inženjerstvo, Inženjerstvo zaštite životne sredine, Mašinsko inženjerstvo i Industrijsko
inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa. Takođe, iste godine izvršena je reakreditacija master akademskih studija smerova Inženjerski
menadžment i Informacione tehnologije.
2022. godine izvršena je reakreditacija osnovnih i master akademskih studija smera Odevno inženjerstvo.
2023. godine na Fakultetu su akreditovani studijski programi Informatika, tehnika i tehnologije u obrazovanju – master akademske studije i Informacione tehnologije doktorske studije.
U nastavku su dati prikazi samo nekih od brojnih novinskih članaka, koji izveštavaju o našem Fakultetu.
