Zrenjanin- Intoniranjem Olimpijske himne i polaganjem venaca na spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, grad Zrenjanin obeležio je danas godišnjicu rođenja dr Ferenca Kemenja i simbolično najavio učešće svojih sportista i predstavnika na predstojećim 33. Letnjim Olimpijskim igrama u Parizu.

Vence na spomen-bistu našeg znamenitog sugrađanina, jednog od osnivača Međunarodnog olimpijskog komiteta, pionira savremenog olimpijskog pokreta, člana Osnivačkog odbora Olimpijskih igara u Atini 1896. godine i bliskog saradnika prvog predsednika MOK Pjera de Kubertena, dr Ferenca Kemenja, položile su delegacije Grada Zrenjanina, Sportskog saveza grada Zrenjanina, Saveza za školski sport i Javne ustanove “Sportski objekti”. U delegaciji Grada Zrenjanina uz gradonačelnika Sima Salapuru bili su i naši proslavljeni olimpijci Momir Rnić i Milorad Stanulov, dok su u delegaciji Sportskog saveza grada, uz generalnu sekretarku Vukosavu Đapić Atanacković, bili i Jovan Lekić, generalni sekretar Saveza za školski sport Vojvodine, Marinko Pajić, generalni sekretar Saveza za školski sport grada Zrenjanina i Danijel Šebez, direktor JU “Sportski objekti”.

Dr Kemenj rođen je 17. jula 1860. godine u Velikom Bečkereku, u kom je proveo detinjstvo i mladost i pohađao Gimnaziju, koju je završio 1879. godine. Školovao se potom u Štutgartu, Budimpešti i Parizu, gde upoznaje Pjera de Kubertena i prihvata njegove ideje o sportu i mogućnosti da se sport iskoristi u mirovne svrhe. Upravo Kemenj predlaže Kubertenu obnovu antičkih Olimpijskih igara i tu zamisao uspevaju da realizuju 1896. godine, organizacijom prvih igara u Atini.

 

“Kako vreme odmiče, čini mi se da sve više shvatamo koliki je značaj našeg sugrađanina dr Ferenca Kemenja bio u osnivanju modernih Olimpijskih igara. Bio je među petnaest članova Osnivačkog odbora modernih Olimpijskih igara, jedan od petnaest vizionara u svetu koji su trasirali put olimpijskom pokretu i igrama koje se, za manje od deset dana, održavaju opet u Parizu. Negovanje kulture sećanja nešto je što moramo da baštinimo u gradu, zajedno sa sportskim ustanovama, ali i s našim sportistima olimpijcima. Do sada je grad Zrenjanin imao preko 60 učesnika na Olimpijskim igrama, uzimajući u obzir sportiste, trenere i pratioce, a ove godine biće ih desetak. Zrenjanin ima učesnike na Olimpijskim igrama u kontinitetu od 1956. godine, a ono što posebno priželjkujemo iz Pariza jeste jubilarna, 25. olimpijska medalja”, kazao je gradonačelnik Salapura i dodao da su, uz angažovanje i zalaganje sportskih stručnjaka i radnika, neophodna i ulaganja lokalne samouprave i viših organa vlasti.

“Nalazimo se u Karađorđevom parku, nedaleko od fudbalskog i atletskog stadiona, Kristalne dvorane, hale “Medison”, specifičnog sportskog kompleksa u Srbiji, koji zaokružujemo do kraja godine kada su u pitanju ulaganja, najavljujemo modernu teretanu u “Kristalnoj dvorani”, ali i izgradnju trim staze u školi “Petar Petrović Njegoš”, čime pokazujemo da nam je jako bitan i školski sport. Posebno se ponosimo i što ćemo 25. jula imati promociju druge knjige “Zrenjaninska olimpijska ogrlica”, gde ćemo sumirati sve učesnike olimpijskih igara, olimpijske priče koje se tiču naših sugrađana”, istakao je gradonačelnik tokom današnje ceremonije.

 

Poslednju olimpijsku medalju u veslačkom sportu za našu zemlju osvojio je Zrenjaninac Milorad Stanulov, još 1984. godine u Los Anđelesu. Proslavljeni sportista, osvajač dva olimpijska odličja, izrazio je danas očekivanja da naši veslači mogu u Parizu postići uspeh, da šansu imamo i u nastupu dubl-skula i Zrenjaninke Jovane Arsić, evropske prvakinje u disciplini skif.

– Posebno mi je drago zbog nje, to joj je drugi nastup na Olimpijskim igrama i što sam tvrdio posle Tokija da će ona sazreti za tri godine i biti u pravim veslačkim godinama za postizanje rezultata. Pokazalo se to ove godine i na Evropskom prvenstvu i mislim da će, posle dužeg vremena, srpsko veslanje imati finaliste na Olimpijskim igrama, a nadajmo se i medalju – rekao je Stanulov.

 

Veslač 20. veka u Srbiji ističe da Zrenjanin prednjači među gradovima u našoj zemlji kada je u pitanju negovanje kulture sećanja na Olimpijske igre.

– S obzirom da imamo i ovu Aleju velikana, gde je bista Ferenca Kemenja, zatim veoma posećenu Sobu sporta u Narodnom muzeju, fotografije svih naših olimpijaca na ulazu u Kristalnu dvoranu, sigurno je da sve to doprinosi da Zrenjanin bude zaista specifičan i u podsećanju na nekadašnje sportiste i sportske uspehe, ali i na promovisanju novih sportista i sportskih nada.

Članovi Osnivačkog odbora modernih Olimpijskih igara, 1896. godine.

Dr Ferenc Kemenj stoji treći sleva, a prvi sleva sedi Pjer de Kuberten,

osnivač i generalni sekretar Međunarodnog olimpijskog komiteta

 

Dr Ferenc Kemenj završio je dva fakulteta i potom radio kao direktor škole i profesor matematike i fizike. Bio je reformator školstva, a najviše pažnje je posvećivao fizičkom vaspitanju mladih. Među prvima se zalagao da se pri školama grade fiskulturne sale, o čemu je napisao više radova. Na prvim Olimpijskim igrama bio je i na funkciji pratioca reprezentacije Ugarske, za koju je nastupao i Momčilo Tapavica, prvi Srbin olimpijac. Kemenj je tragično okončao život 21. novembra 1944. godine, u ratnom periodu u Budimpešti.

 

Rodni Zrenjanin mu je 1972. podigao spomen-bistu u Aleji velikana u Karađorđevom parku, rad beogradske vajarke Radmile Graovac