Zrenjanin- Danas, 10. oktobra, obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja, koji je  ustanovila Svetska federacija za mentalno zdravlje, davne 1992. godine. Od tada se svake godine ovaj datum obeležava sa ciljem podizanja svesti globalne zajednice o ključnim programima mentalnog zdravlja kroz saradnju sa različitim partnerima kako bi se preduzele akcije i stvorile trajne promene za njegovo unapređenje.

Svetski dan mentalnog zdravlja kao i svake godine obeležen je u Dnevnoj bolnici Psihijatrije Opšte bolnice Zrenjanin zajedno sa pacijentima.

 

„Ove godine Svetski dan mentalnog zdravlja, obeležava se pod sloganom: „Promocija mentalnog zdravlja na radnom mestu“. Ova tema naglašava izuzetnu važnost mentalnog zdravlja u profesionalnom okruženju. Ovogodišnja kampanja koja prati ovaj važan datum posvećena je unapređenju mentalnog zdravlja na radnom mestu, sa ciljem isticanja značaja uticaja profesionalnog okruženja na mentalno zdravlje, zalažući se za radno okruženje u kome je mentalno zdravlje prioritet, zaštićeno i promovisano“, rekla je dr Vesela Jašin Laletin, šef Odseka dnevne bolnice Psihijatrije.

„Nalazimo se u  prostorima dnevne bolnice koja se bavi poluhospitalnim tretmanom i koja na jedan poseban način najsavremeniji i najmoderniji prati probleme psihičkih pacijenata i rešava njihove tegobe. Stanja se mogu efikasno lečiti sa niskim troškovima, a velikim rezultatima i što je najbitnije osoba treba da prepozna da ima neki problem, a to je nekada teško priznati, nekada lako, ali u svakom slučaju uvek je potrebna podrška porodice društva i same okoline“, istakla je doktorka.

„Ova godina je za nas posebna godina zato što obeležavamo 50 godina od osnivanja prve dnevne bolnice u Vojvodini, a tada smo bili četvrta u Srbiji. 50 godina rada imamo iza sebe, mnogo tradicije, mnoge izazove, mnoge promene, ali mi težimo da dalje u budućnosti proširimo krug našeg delovanja rada i da na taj način dodamo aktivnosti koje će neko za par godina spomenuti ovaj napredak.

Ovde je rad organizovan kroz tri sekcije, A sekcija je najstarija i ona se bavi lečenjem bolesti zavisnosti prvenstveno alkoholizma, ali sada se tu dodaju i neke druge stvari tipa tabletomanije, kockanje, zavisnost od interneta, mobilnih i tako dalje. Stvari se menjaju u društvu kroz ove nove savremene tehnologije javljaju se novi problemi zatim je to sekcija za psihotične poremećaje i najmlađa je sekcija za nepsihotične poremećaje da spadaju poremećaj raspoloženja anksioznost depresija i sva ostala stanja. Zašto je dnevna bolnica u prednosti u odnosu na ostale vidove lečenja je zato što pacijent ovde provede jedno određeno vreme dobije terapiju, dobije savetodavni razgovor, dobije psihološku podršku od strane socijalnog radnika.

Pored pacijenata mi radimo i sa njihovim  porodicama, edukujemo ih, objašnjavamo šta mogu da očekuju, šta može da se dogodi i ako se dogodi da oni reaguju pravovremeno. Timski rad je ovde na prvom mestu, imamo tim sa pet medicinskih sestara, jednim kliničkim psihologom i socijalnom radnicom koja dolazi dva puta nedeljno.

Naši kapaciteti su dovoljni da možemo da primimo sve kojima je ta pomoć potrebna“, rekla je dr Vesela Jašin Laletin i istakla da se svest ljudi mora promenti,  mora da se razvije, jer svi danas imaju probleme.

„Mentalno zdravlje predstavlja mnogo više od pukog odsustva poremećaja. Tačnije, mentalno zdravlje je stanje mentalnog blagostanja koje omogućava ljudima da se na efikasan način izbore sa životnim stresovima, da ostvare svoje sposobnosti, da produktivno uče i rade, i da doprinose svojoj zajednici i društvu u celini. Loše mentalno zdravlje negativno utiče na kognitivne sposobnosti osobe, njeno  emocionalno, socijalno i relaciono blagostanje i funkcionisanje, fizičko zdravlje i lični identitet, kao i blagostanje u vezi sa radom. Sposobnost osobe da učestvuje u radu može biti posledično oštećena kroz smanjenje produktivnosti i performansi, smanjenu sposobnost bezbednog rada ili poteškoća u dobijanju ili zadržavanju posla“, istakla je dr Vesela Jašin Laletin.

Procenjuje se da 15% radno sposobnog stanovništva ima neki mentalni poremećaj ili ga ispolji tokom svog radnog veka, a samo depresija i anksioznost dovode do gubitka od 12 milijardi radnih dana svake godine.