Politika- Dok prebrojavamo štetu koju nam je nanela „balkanska verzija Irme“, dok potražnja za crepom vrtoglavo raste, dok svaka druga kuća nenamenski je dobila bar kubik drva, možemo i da se zapitamo, a gde nam je sistem?

Dobro, znamo da država i sistem ne mogu ništa oluji koja čupa iz korena stabla obima većeg od metar i nosi krovne ploče po dvadeset metara u dalj. Ali, čemu nam onda služe one sirene koje jednom mesečno proveravamo da li su ispravne, a koje gotovo da nismo koristili od bombardovanja (da ne pominjemo da su i tada prvog dana u nekim mestima zakazale)? U redu, te sisteme nam je ostavio još drug Tito, pa niti su najbolji, niti su najnoviji, ali ono što je bitno je: oni rade i imaju predviđen znak za elementarne i druge nepogode. Zašto onda nisu zasvirale?

Niko ne može očekivati da baka od 80 leta zna da koristi „Fejs“ i da na osnovu pisanja drugara iz Novog Sada sazna da dolazi nevreme. „Ako sam u Italiji mogao da dobijam SMS o tome da se očekuje zemljotres, mogu li u Srbiji bar da začujem sirenu kada dolazi tornado? Zaista nisam Meri Popins pa da imam potrebu da letim nošen vetrom uz pomoć raširenog kišobrana,“ izjavio je odbornik Miroslav Kalanj.

Najvažnije od svih pitanja jeste da li će izostati i reakcija države, kada nam je već sistemsko upozorenje na elementarnu nepogodu izostalo na svim nivoima. Dobro znamo da zbog suše su paorima desetkovani usevi i da će im biti potrebne godine da se oporave, ali i da država nije proglasila tu sušu elementarnom nepogodom. Miroslav Kalanj je upitao: „Da li mi živimo onda u Otomanskoj imperiji gde je harač bitniji od egzistencijalnog pitanja velikog broja stanovnika? Tek nakon insistiranja udruženja poljoprivrednika lokalne samouprave su mestimično počele da otpisuju deo poreza, ali to nije sistemsko rešenje. Da li ćemo tako proći i sa ovom olujom, da će onima koji su ostali bukvalno bez krova nad glavom država uzeti svoj pripadajući deo?“
Odavno živimo u zemlji bez sistema, gde o nepogodama čujemo putem društvenih mreža, mobom pomažemo komšijama da saniraju štetu, a decu lečimo SMS porukama. Uskoro će na graničnim tablama pisati: „Dobrodošli u Srbiju, zemlju bez zemlje, državu bez sistema“.