Zanimljivosti- Novembar se bliži kraju, a smeši nam se i poslednji mesec, dakle zima nam je već tu. Nije suviše hladno, što ne znači da neće biti, ima i sunca, nije baš da se osećamo kao u hibernaciji ali… Vaš apetit vam ne da mira? Taložite, grickate, već ste nabacili koji kilogram, a prava zima još nije ni došla. Zimska hrana se razlikuje od letnje, pa moramo slušati potrebe svog tela. To svakako ne znači da treba da unosimo sve što nam je na dohvat ruke, jer dobra zamena i raznovrsnost čuvaju zdravlje.

Koja je najzdravija zimska hrana?

Zimi nam treba  više energije, ali nam treba i podizanje raspoloženja. Šta bolje podiže raspoloženje od ugljenih hidrata! Jedemo više masnoća, više slatkiša, manje se krećemo, više spavamo, jednačina je jasna. U toku zimskog perioda se unos kalorija povećava čak za oko 200 kalorija dnevno, pa se zimi obično i ugojimo nekoliko kilograma.

Međutim, ono što je bitnije jeste da zimska hrana baš i nije bogata vitaminima, mineralima i vlaknima, jer nemamo svežeg voća i povrća koliko leti i s proleća. Sve se svodi na suvo meso, mleveno meso, kupus, pasulj. Ne izbegavamo ni prženo, pohovano, prezačinjeno, zaprženo. Kada malo bolje ipak pogledamo, ovo ne mora biti tako. Sezona prehlada i gripa može hranom da se ublaži i mnoge probleme možemo izbeći ako samo malo bolje isplaniramo jelovnik.

Namirnice koje će čuvati vaše zdravlje zimi, a i liniju, dostupne su i jeftine, potrebno je samo ih uključiti u svakodnevicu. Trebalo bi da unosimo što više voća i povrća, zbog vitaminskog deficita, i potrošnje. Ovde ćemo se okrenuti korenastom povrću kao što je šargarepa, cvekla, celer, krompir. Celer je izuzetno zdrav, i možete ga kuvati u supi, ali i piti sveži sok od celera, jer reguliše masne naslage (saveznik u borbi sa celulitom) pomaže kod krvnog pritiska i šećera u krvi. Lisnato zeleno povrće kao što je kelj, spanać i blitva, ali i prokelj koji je bogatiji vitaminom C i od pomorandže.

Zimska hrana treba da obiluje toplim supama i čorbama, koje će zagrejati telo, potpomoći u sprečavanju gripa i prehlada i regulisati probavu. Za ovo je korenasto povrće idealno, a uz dodatak žitarica ili mahunarki, bogatih belančevinama, vlaknima i mineralnima, a bez nepotrebnih kalorija, napraviće  te  dobitnu kombinaciju.

Voće možete slobodno jesti sušeno, smokve, šljive, brusnice, grožđe itd. Ali i sveže citruse grejpfrut, pomorandže, limun. Nemojte zanemariti ni orašasto voće, koje možete zajedno sa suvim, uvrstiti kao zdrave grickalice i posluženje za goste.  Veoma je važno da proste ugljene hidrate zamenite zdravim, budući da zimi osećamo jaku potrebu za slatkišima, a ovo je nezdrava navika i često se u njoj preteruje.

Uzmite u obzir bundevu, od koje možete spremati krem čorbu, pire, ali je možete praviti i pečenu u rerni, ili napraviti pitu od nje. Produžite malo šetnju, ušuškani u šal i jaknu, i kupite sebi kestenje, koje je veoma zdravo, sadrži vitamin B, bakar, kalijum, mangan ali i vitamin C.

 

Izvor: Miljana Delibašić personalni trener.