Šta bi svaka žena trebalo da ima u tašni

Da li spadate u grupu ljudi koji misle da se nasilje dešava nekom drugom ili negde daleko od vas? To samo znači da ste imali sreće da ga ne osetite na svojoj koži ili niko u vašem okruženju nije bio meta nasilnika. Možda ne čitate novine i ne gledate vesti, jer u suprotnom, znali biste da su napadi i pljačke svakodnevica, bilo da živite u velikom gradu ili u manjoj sredini.

Foto: /www.pexels.com

Svedoci smo različitih oblika nasilja, pa je čak i obična šetnja po kraju potencionalno rizična.

Najčešće žrtve seksualnih predatora, lopova i nasilnika su deca, žene i starije osobe.

Izlazak višestrukog silovatelja iz zatvora ponovo je stavio u fokus uvek aktuelnu temu – bezbednost žena na otvorenom prostoru.

Primeri nasilja nad ženama na ulici i van kuće su svakodnevni, a od početka ove godine život je na ovaj način izgubilo čak 20 žena. Zbog toga ne čude rezultati anketa i istraživanja po kojima se većina žena ne oseća bezbedno na javnom mestu.

Mlađe i neudate žene uglavnom strahuju od seksualnog nasilja, dok se žene između 50 i 60 godina više plaše uličnog nasilja – džeparenja i krađe.

Osećaj nebezbednosti žene prati tokom celog dana, a on se pojačava uveče i noću. Posebno ozloglašena mesta su mračne ulice, parkovi i pošumljeni delovi naselja, okruženja kafana i klubova, šetališta, stanice, ali i unutrašnjost vozila javnog prevoza, vozovi i zadnji delovi autobusa.

Od dobacivanja do silovanja

Nasilje prema ženama je globalna pojava, a ove godine objavljeni su rezultati prvog Nacionalnog istraživanja o nasilju prema ženama i devojčicama u javnom prostoru u organizaciji FemPlatz uz podršku UN Women (Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji), Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu.

Istraživanje je pokazalo da su javni prostori rodno neosetljivi i neprilagođeni potrebama i bezbednosti žena.

Ulica i javni prevoz su najčešća mesta gde su ispitane žene iskusile neki oblik nasilja. Svaka treća žena je doživela zviždanje, trubljenje i dobacivanje iz vozila i nasilničko ponašanje na javnom mestu. Svaka četvrta pretrpela je neželjeno dodirivanje, hvatanje, štipanje, grljenje i ljubljenje u javnom prostoru, dok je svaka peta doživela praćenje i uhođenje.

Pokušaj silovanja ili silovanje doživelo je 9,2% žena.

U više od polovine slučajeva kada su žene iskusile neki od oblika nasilja u javnom prostoru bile su prisutne i druge osobe, ali je u 69,9% situacija izostala reakcija svedoka.

16% anketiranih žena potvrdilo je da je posle pretrpljenog nasilja imalo osećaj stida i sramote, a 6% je osećalo i krivicu. Više od polovine napadnutih žena bile su posle toga uznemirene, ljute, osećale su neku od negativnih emocija. Oko 44% je osećalo strah, dok je petina ispitanica imala želju za osvetom.

Čak 71% žena koje su imale iskustvo nasilja na javnom mestu nisu to prijavile policiji. Od 12% ispitanica koje su prijavile napad, svaka druga je istakla da po tom pitanju ništa nije preduzeto.

Uzmite bezbednost u svoje ruke

Autorke studije istakle su kao zaključak da žene nemaju poverenje u institucije i retko prijavljuju nasilje, jer pretpostavljaju da neće biti adekvatne reakcije.

Dve trećine anketiranih žena je odgovorilo da same brinu o svojoj bezbednosti i preduzimaju mere kako bi se zaštitile od nasilnika. One ograničavaju kretanje ili odustaju od izlazaka, izbegavaju potencijalno opasne zone, osvrću se i drže mobilni telefon simulirajući ili vodeći razgovor sa nekim, nose dostupna sredstva za zaštitu lične bezbednosti, na primer poput biber spreja.

Biber sprej je legalno sredstvo za samoodbranu od 2016. godine i od tada ga, prema istraživanjima, nosi svaka peta žena u Srbiji. Treba ga razlikovati od suzavca, koji koriste samo policija i vojska. Lako se koristi i staje u svaku torbicu ili džep, a dostupan je u obliku gela i spreja.

Biber sprej ne može usmrtiti, ni trajno povrediti osobu, već je trenutno onesposobljava sa nekoliko metara udaljenosti i žrtvi ostavlja dovoljno vremena da pobegne ili pozove pomoć. Ekstrakt kapsikuma, ulja ljute paprike, izaziva jaku iritaciju kože, suzenje očiju i privremeno slepilo.

Potrebno je obratiti posebnu pažnju gde nabavljate biber sprej, jer može biti slabijeg dejstva, ispariti ili će pumpica otkazati u presudnom trenutku.

Kada je dozvoljena upotreba biber spreja

Biber sprej i slična sredstva samoodbrane koriste se isključivo prema pravilima nužne odbrane. Odbrana mora biti srazmerna napadu, da bi bila nužna. Ne smeju se prekoračiti ograničenja i važno je doneti pravu procenu, kako od žrtve ne bi postali napadač.

Kada muškarac samo verbalno napadne ženu, tada upotreba biber spreja nije opravdana. Ukoliko žena proceni da su reči uvod u fizički napad, tada može iskoristi ovo sredstvo.  U slučaju fizičkog napada, više nema nikakve dileme.