ZRENJANINAC KOJI OSVAJA SVETSKE VRHOVE (FOTO)

Naš sugrađanin Dušan Mijoković je jedan od retkih Zrenjaninaca koji može da se pohvali da je osvojio mnoge svetske vrhove među kojima bi izdvojili one na planini Ararat, Kilimandžaro, Rilu, Atos, Ande i čuveni grad Maču Pikču, Pirin i mnoge druge. Dušan je po zanimanju magistar biotehničkih nauka i vlasnik je firme koja se bavi proizvodnjom semena specifičnih kultura, oženjen je suprugom Marijom sa kojom ima dvoje dece, a u slobodno vreme uživa sa prijateljima u lovu. Zahvaljujući našim čitaocima došli smo do Dušana da bi zabeležili jednu veoma interesantnu i zanimljivu priču iz ravnog Banata  ka najvećim visinama sveta.

Dušan je za naš portal ispričao kako je sve počelo i do detalja opisao njegova iskustva u osvajanju svetskih vrhova.

„Sve je počelo pre 6 godina sa mojim drugarom iz Čačka, pošto mi je iz tih krajeva supruga i često smo u Ovčar Banji jer nam je tamo vikendica. Prvo svoje iskustvo sa mojim prijateljem profesorom Markom Popovićem iz Čačka imao sam na Kablaru, to je dosta zahtevna planina, nadmorska visina nije velika, ali je staza naporna strma i kamenita. Interesanta činjenica je da smo na ovaj uspon krenuli direktno iz kafane.

Nakon prvog zajedničkog osvajanja Kablara odlučili smo se da osvojimo neki viši vrh i izbor je pao na Musalu i Rilu u Bugarskoj, koji predstavljaju najviši vrh Balkana od skoro 3.000 metara nadmorske visine.

Pogled sa Atosa

Sledeća destinacija, na nagovor našeg drugara Todora bio je Atos u Grčkoj. To je jedno lepo iskustvo, jer se prvo ide u Bitolj, a iz njega na Kajmakčalan (2,500m) i odande na Svetu Goru. Noćili smo po manastirima i zatim se uputili na Atos“, rekao je Dušan.

2020. godine odmah nakon Božića Dušan je krenuo put Afrike sa namerom da osvoji njen najviši vrh Kilimandžaro.

Tokom uspona na Kilimandžaro, Dušan imao je priliku da se susretne sa četiri različita klimatska pojasa i to u samo pet dana penjanja ka vrhu.

„Nakon osvajanja ovih vrhova odlučili smo se da 2020. godine osvojimo „kraljicu Afrike“ planinu Kilimandžaro (5.895m). Avionom smo sleteli u Tanzaniju, tamo su nas preko jedne naše agencije povezali sa vodičima. Sutradan smo krenuli na uspon, džipom su nas sproveli do 2.000 metara gde se ujedno nalazi Nacionalni park.

Nacionalni park Kilimandžaro

Dalje smo se peli na sopstvenu odgovornost, a prvi kamp nalazi se na 2,800 metara gde može da se ukaže pomoć ako je nekom  potrebna. U prvom delu penjanja nalazi se džungla i mnoštvo majmuna i ptica. Osećaj je fenomenalan do nekih 2.700 metara. Kilimandžaro je dosta komercijalna planina i ima 4 staze. Mi smo stigli noću i prespavali u drvenim šatorima nalik bungalovima. Specifično je da smo svi imali svog vodiča i to je dobra stvar u Tanzaniji, jer ako neko odustane vodič  vraća samo njega, a ne celu grupu.

Na bazni kamp i visinu od 2.800 metara stigli smo sutradan. Svaki vodič nosi 25 kg tereta, gde se nalaze sve potrebe za njega i planinara koji je sa njim. Hrana je veoma specifična, jeli smo uglavnom kaše od sirka i prosa, dosta variva i čorbi. Na prvoj velikoj visini, kod jednog kratera, po prvi put  imao sam osećaj da sam poluošamućen dok je staza bila vrlo zahtevna i prekrivena snegom.

Zatim smo ušli u neku vrstu savane, počele su kiše i vreme nam nije išlo na ruku. Kada smo stigli u kamp na visini od 3.800 metara treba istaći da je tu glavna klimatizacija gde organizam mora da se navikne da funkcioniše na nižem vazdušnom pritisku. Onda smo krenuli na „Zebrin pik“ na 4.200 metara da bi se tamo privikao na veliku visinu i opet vratio nazad na kamp dole. Na završni uspon krenuli smo u 12 časova noću, on je dosta nezgodan ima dosta  leda sa temperaturama koje se kreću od -6, 7 i dugačak je 7 km. Problem je što su prvih 3 kilometara jako strma (uspon 900 metara). Kada smo to savladali čekao nas je još jedan uspon i nakon 5 dana uspeli smo da ugledamo sunce i Afriku na dlanu sa vrha Kilimandžara“, istakao je Dušan.

Tokom boravka u Africi posetio je nekoliko gradova u Tanzaniji, obišao njihove pijace i probao razne specijalitete među kojima i pohovane banane, koje  kako Dušan kaže, oni koriste kao hleb kod nas.

BUDITE U TOKU – SKINITE APLIKACIJU ZRKLIK OVDE

Naredna destinacija bila je Turska i planina Ararat čiji je vrh večno prekriven ledom i snegom skriven u oblacima i nadvisuje vrhove istočne Turske, na samoj granici sa Jermenijom i Iranom. 

„Sledeća destinacija bila je Turska i planina Ararat na nadmorskoj visini od 5.100 metara. Ova planina nalazi se na granici sa Iranom i Jermenijom, inače to je sveta planina za Jermene kojima Turci ne dozvoljavaju da se penju i prilaze i stoga je pasoška kontrola vrlo sroga i detaljna.

Ararat je jako specifična planina, temperatura su išle do 42 stepena na početku penjanja pa do -15 na vrhu. Uslovi su dosta teški, jer su šatori postavljeni na kamenju i vetar duva neprekidno. Trebalo nam je 4 dana da je osvojimo, na vrhu su udari vetra 75kmh na sat, a temperatura je -15C, ali je subjektivni osećaj mnogo jači pa se čini da je dosta hladnije.

Interesantno da nas je stalno pratio  pas, čuvene turske rase Kangal,  koji se ponašao kao pravi čuvar i pazio da se neko iz grupe ne izgubi, jer u pojedinim momentima vidljivost je  bila na svega metar, dva“, rekao je Mijoković.

 

2022. godine putuje u Peru gde je uživao u pogledu na pregršt jezera, vulkana, visokih planina, ali i istorijskih nasleđa. Ova avantura trajala je petnaeast dana tokom kojih je  imao priliku da se popne  do vrha od preko 6000 metara, a posebna atrakcija je bio grad  Maču Pikču.

Lima glavni grad Perua

„Na red je došlo i putovanje u Peru marta 2022 godine. Putovanje avionom traje 24 časa, ali itekako se isplati, jer je Peru jedna od najlepših država Južne Amerike sa veoma  bogatom istorijom.

Smestili smo se u glavni grad Limu koji ima oko 12,13 miiiona stanovnika, iz Lime smo se sutradan avionom uputili u Kusko koji je nekada bio prestonica Perua i koji se nalazi na 3.400 metara. Sledeća destinacija bila je jedan mali turistički gradić do kojeg smo došli vozom i iz koga smo se uputili ka Maču Pikču.

Krenuli smo ujutro u 5:30 ujutro i odmah je počela kiša, u grupi je bilo nas troje iz Srbije, jedan planinar iz Hrvatske kao i vodič. Kretali smo se stepenicama koje su pravile Inke i sam doživljaj, kao i predeo iznad nas bio je nestvaran.

Drevni grad Maču Pikču

Pri samom vrhu neke delove prelazili smo preko sajle i nakon napornog dana stigli smo do svetog grada Inka koji se nalazi na najvišem delu istočnih Anda, na istočnim padinama planinskog lanca Urumbamba, na visini od 2.350 metara.

Dugine planine

Odatle smo otišli na takozvane „Dugine planine“ koje su na 4.200 metara nadmorske visine i koje izgledaju nestvarno lepo.

Obišli smo i Titikaku i istoimeno jezero koje nalazi na 3.812 m nadmorske visine, zbog čega se smatra najvišim jezerom na svetu na kome je moguća komercijalna plovidba.

Površina jezera iznosi oko 8.300 km², i ono  je najviše slatkovodno jezero u Južnoj Americi. Nalazi se na granici Perua i Bolivije. Intersanto je da krompir uspeva na 4.100 metara i on je jedan od glavnih namirnica u ishrani.

Iskoristio sam priliku i kupao se u jezeru Titikaka na prijatnih 12 C. Na kraju smo obišli mesto Arikipu koje je okruženo vulkanima sa svih strana. Džipom smo stigli do skoro 5.000 metara gde je „kamena pustinja“ i gde smo sa kamena na kamen krenuli na konačnih 6.090 metara. Na vrhu smo okačili zastavu sa grbom grada Zrenjanina koju sam dobio od gradonačelnika Sime Salapure“, naglasio je Dušan.

Trenutci odmora i opuštanja u Peruu.

 Pijaca u Limi: raznovrsna ponuda voća i povrća

Marta 2021. godine svet je zadesila pandemija Korona virusa i poremetila Dušanove planove, ali je ipak uspeo da osvoji planinu Pirin u Bugarskoj i vrh Vihren na 2914 metara.

„Nakon  toga omela nas je Korona, ali smo uspeli da osvojimo planinu Pirin u Bugarskoj i vrh Vihren na 2914 metara“, rekao je on.

Dušan je istakao da ga i nakon osvajanja nekoliko svetskih vrhovova avanturistički duh ne napušta i da ubrzo kreće  ka još jednom nezaboravnom putovanju, osvajanju Himalaja i Anapurna i zahvalio se porodici i prijateljima na pruženoj podršci.