TODOROVIĆ CENTAR: Kada se treba obratiti psihoterapeutu?

Psihoterapija je potreba i moguće rešenje brojnih problema koji muče ljude. Davno je prošlo vreme kad se smatralo da je psihoterapija rezervisano samo za osobe sa mentalnim poremećajima.

Moderan čovek brine iz različih razloga, ako se ne pronađete nigde na spisku, vi ste srećni!

„Na žalost, mene je praksa uverila da ne postoji niko ko ne bi čekirao veći broj stavki sa spiska ispod“, kaže Tanja Todorović, psihoterapeut.

„Ovo me mori, zašto se to dešava, ima li leka?“

– uobičajeno je pitanje već tokom prvog kontakta psihoterapeuta i klijenta.

„IMAM EMOCIONALNE PROBLEME, U VEZI, NA POSLU…“

Da li emocionalni problemi zaobilaze nekoga? Teško!

Kažu ljudi: “Posao je posao, tu nema emocija”!

Pokažite mi jednu osobu koja nikad na poslu nije bila iznervirana, povređena, ljuta, davala otkaz, gajila simpatije ili averziju prema kolegama, plašila se šefa…?

U privatnom životu, roditeljstvu, partnerskoj vezi – različiti emotivni problem mu dođu kao začin! Opet ta ljubomora, emotivno nasilje, nesigurnost… nikad kraja spisku svih problema o kojima klijenti na terapiji pričaju!

„NIKO ME NE RAZUME, NI JA NE RAZUMEM LJUDE, A ČESTO NI SEBE! NEMAM PODRŠKU DRUGIH.“

Da li je problem samo u tome kako komunicirate sa drugima ili je defekt u vašoj sposobnosti da razumete svoja unutrašnja stanja, da razumete i predvidite emocionalne reakcije drugih ljudi?

Ako ponekad osećate kao da ne znate šta vas snašlo, da vas ljudi sa kojima ste u kontaktu zbunjuju svojim reakcijama, da ne umete dugoročno da gradite zadovoljavajuće međuljudske odnose… bilo bi dobro da razgovarate sa psihoterapeutom.

Kroz razgovor sa svojim psihoterapeutom naučićete da prepoznajete svoje unutrašnje procese, naučićete da bolje razumete emotivne procese drugih ljudi, postanete empatičniji prema drugima i oni prema vama.

„PLAŠIM SE DA OSTANEM SAM, POMISAO NA USAMLJENOST I IZOLACIJU ME UBIJA!“

Čovek nije pusto ostrvo. Strah od izolovanosti je naš iskonski strah!

Potreba za ljubavlju, emotivnom sigurnošću, razumevanjem…spada u bazične potrebe.

Ljubomora, zavist, posesivnost, kontrola, manipulacija… često se kombinuju sa ovim strahovima, a sami strahovi su rezultat naših dubljih psiholoških nedostataka.

Na psihoterapiji se bavimo tim nedostacima.

„IMAM NEZGODAN KARAKTER, STALNO ULAZIM U KONFLIKTE, IMPULSIVNA SAM…“

Vaš “nezgodan” temperament ili karakter ne doprinose dobrim odnosima i osećanju vašeg ličnog zadovoljstva.

Odustajanje od napora da nešto promenite, rečenica “takav sam kakav sam” – samo je izgovor.

Možemo menjati osobine i ponašanja koja su duboko ukorenjena. Impulsivnost, nestrpljenje, neodlučnost, isključivost – kvare odnose a mogu se uspešno promeniti u psihoterapijskom procesu.

„PROMENLJIVOG SAM RASPOLOŽENJA, NEMAM VOLJE NI ZA ŠTA, STALNO SAM NAPET, NERVOZAN, PRETERANO BRINEM, UVEK SE POVLAČIM, SA SVIMA SE SVAĐAM, NIKO ME NE PODNOSI, ŠTA GOD DA ČINIM NEMA USPEHA, NE ZNAM KAKO DA SE NOSIM SA STRESOM…“

Niste jedini, bilo koja od ovih žalbi može biti predmet psihoterapije.

„Šta me još čini kandidatom za psihoterapiju?“

samo nastavite sa čitanjem…

KAD GOD OSETITE DA STE U NESKLADU SA SOBOM, OKOLINOM, DRUGIM LJUDIMA, KAD SE OSEĆATE LOŠE IZ ZNANIH ILI NEZNANIH RAZLOGA…vi ste kandidat za psihoterapiju.

AKO STALNO POKUŠAVATE DA NEŠTO POSTIGNE, UVEK STE DOSLEDNI SVOJIM PLANOVIMA ALI UPORNO NE POSTIŽETE REZULTATE… vi ste kandidat za psihoterapiju.

KAD ŽELITE DA UNAPREDITE SEBE U BILO KOM SMISLU, A NE ZNATE KAKO… vi ste kandidat za psihoterapiju.

AKO SE ŽALITE DA VAM FALI:

INICIJATIVA, VOLJA, KAD NA SVET GLEDATE CRNO-BELO;

KAD VAŠ DOŽIVLJAJ SVETA, RAZMIŠLJANJE I PONAŠANJE NISU U SKLADU SA REALNOŠĆU I OGRANIČAVAJU VAS;

KAD STE U NAPORIMA DA OSTVARITE SVOJE CILJEVE;

KAD STE SKLONI ODUSTAJANJU ILI IRACIONALNOM POSTUPANJU… vi ste kandidat za psihoterapiju.

U INDIVIDUALNOM, PARTNERSKOM ILI GRUPNOM RADU, PSIHOTERAPEUT VAS VODI KROZ PROCES PROMENE NA NAJBEZBOLNIJI NAČIN, PRUŽAJUĆI VAM RAZUMEVANJE, PODRŠKU, SVOJE EKSPERTSKO ZNANJE I VEŠTINE,TOPLINU I RAZUMEVANJE DA POČNETE DA ŽIVITE KVALITETNIJI ŽIVOT“, istakla je psihoterapeutkinja Tanja Todorović.